Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Тврдње о родно заснованој повреди права, родно специфични прогони и заштита тражилаца азила из реда LGBTI+ > Регионални ниво > Инструменти Савета Европе (осим ЕКЉП)

Захтеви за азил LGBTI+

Иако се разматрања која се односе на родни идентитет, како је то претходно објашњено, могу применити без обзира на то да ли се лице о коме је реч истовремено идентификује са одређеном сексуалном оријентацијом, захтеви које подносе LGBTI+ особе нису засновани само на роду појединца (претпостављеном или стварном) већ и на сексуалној оријентацији тог лица и, шире гледано, родном идентитету. То двоје су дубоко повезани, али овде вреди указати на одређену диференцијацију, тј. на посвећене стандарде који се примењују на потоњу категорију.

 

У том смислу, ваљало би указати на смернице УНХЦР бр. 9. (захтеви за признавање избегличког статуса на основу сексуалне оријентације и/или родног идентитета […]).^[1]

 

LGBTI лица могу бити изложена – између осталог – родно заснованим облицима насиља,^[2] као и многобројним другим облицима физичког и психолошког злостављања и социјалне изолације или неодобравања као лица која су на мети убистава, сексуалног и родно заснованог насиља, физичких напада, мучења, произвољног лишавања слободе, оптужби за неморално или девијантно понашање, ускраћивања права на слободу окупљања, изражавања и информисања, као и дискриминацију у погледу запошљавања, здравствене заштите и образовања […].^[3]

 

Савет Европе у свом приступу узима у обзир и прихвата горе наведене разлоге који су од важности за тражиоце азила припаднике LGBTI+ утврђујући да су 4. [п]ојединци који су хомосексуалци, лезбејке, бисексуалци или трансродне особе суочени […] такође са одређеним облицима прогањања у вези с родним идентитетом и облицима родно заснованог насиља и често морају да скривају своју сексуалну оријентацију или ризикују да буду прогањани или, у крајњем случају, да буду претучени, чак и убијени.^[4]

 

Када је реч о тражиоцима азила који подносе захтев за међународну заштиту на основу своје сексуалне оријентације или родног идентитета, ту постоје неки посебно значајни чиниоци. Следе нека од питања која је УНХЦР идентификовао у своме упутству:

 

• Да ли је у њиховој земљи порекла или пребивалишта инкриминисано хомосексуално понашање – иако то није неспорна индикација да ће лице о коме је реч бити изложено прогањању у земљи, тежина запрећене казне повезана с таквом законодавном одликом или спровођењем у пракси тог закона може послужити као снажан доказ да ли ће безбедност лица о коме је реч бити изложена опасности у тој земљи.^[5] Конкретно: [а]ко су лица изложена опасности од гоњења или таквог кажњавања као што је смртна казна, казна затвора или тешка телесна казна, укључујући бичевање, посебно је очигледан карактер прогона. Ако нису запрећене тако тешке казне, [ч]ак и ако се нередовно, ретко или никада не спроводе, кривични закони који забрањују истополне односе могу довести до неподношљиве патње за LGB лице, такве патње која досеже ниво прогањања.^[6]
• Постојање других истовремених „чинилаца који се поклапају и укрштају”, чиме се појединац излаже још већим ризицима, као што су пол, узраст, држављанство, етничка припадност/раса, социјални или економски статус и зараженост вирусом HIV.
• „Дискриминација” може сама по себи представљати прогањање у смислу захтева за азил који подносе лица из редова LGBTI+ популације – када дискриминаторне мере појединачно или кумулативно изазивају последице које суштински угрожавају лице о коме је реч.^[7]
• „Прогон у прошлости” није предуслов за избеглички статус и, у суштини, основаност страха од прогањања треба да буде утемељена на процени патње коју би подносилац захтева могао да доживи ако би био враћен у земљу порекла.^[8]
• Напори који се предузимају у циљу преобраћења могу представљати мучење: Напори који се предузимају ради промене сексуалне оријентације или родног идентитета неког лица силом или помоћу принуде могу представљати мучење или нечовечно или понижавајуће поступање и могу указати на постојање других тешких повреда људских права, укључујући повреду права на слободу и безбедност лица. Драстични примери који досежу ниво прогањања обухватају принудну институционализацију, принудну операцију промене пола, принудну терапију електрошоковима и принудно убризгавање лекова или хормонску терапију.^[9]
• Прикривање: Наводна способност појединца да избегне прогањање тако што ће се скривати или тако што ће бити „дискретан” у погледу своје сексуалне оријентације или родног идентитета, или што је тако радио у прошлости није валидан разлог на основу кога се некоме може ускратити избеглички статус. [Н]е поставља се питање да ли подносилац захтева може тако што ће бити дискретан да живи у тој земљи не привлачећи негативне последице, […] чак и ако може то да уради или ако је раније успевао да таквим скривањем избегне да му се нанесе штета или повреда, његове околности се током времена могу променити и тајност не мора представљати опцију коју ће моћи спроводити током целог живота […] То што је неко приморан да скрива своју сексуалну оријентацију и/или родни идентитет такође може изазвати знатну психолошку и друге видове штете.^[10]
• Алтернатива интерног бекства: да ли је могуће да лице (тражилац азила) буде премештено у одређено подручје у земљи у коме ризик од прогањања од кога он иначе страхује не би био толико основан и у коме би, с обзиром на специфичне околности самог случаја, за то лице могло разумно да се очекује да се стабилизује и да живи нормалним животом – постојању алтернативе интерног бекства треба се успротивити:

1. [када] у земљи о којој је реч истополни односи подлежу инкриминацији и постоји одговарајућа законска регулатива;
2. [када] постоје законска ограничења која онемогућују појединцима трансродне или интерсексуалне оријентације приступ одговарајућем лечењу ако је оно потребно, или им се онемогућује промена родних ознака у личним исправама;
3. на алтернативу интерног бекства не треба се ослањати онда када пресељење подразумева (поновно) прикривање сексуалне оријентације и/или родног идентитета да би лице било безбедно;
4. по правилу, треба обратити пажњу на то да ли враћање у предложено место или пресељење у то место може изазвати непотребне тешкоће, укључујући и разматрање личних околности тог тражиоца азила.^[11]

 

• Захтеви поднети након што је лице стигло у земљу домаћина – такозвани sur place захтеви – у неким случајевима захтеви за азил који су повезани с подносиочевом сексуалном оријентацијом или родним идентитетом могу бити поднети у каснијој фази, после доласка лица о коме је реч у земљу азила. С обзиром на деликатну природу захтева заснованих на страху од прогањања услед сексуалне оријентације, лични чиниоци и избори могу утицати на одлуку тог лица да се позове на своју сексуалну оријентацију или родни идентитет ради добијања заштите. УНХЦР утврђује да: […] неки подносиоци захтева из редова LGBTI популације можда се нису идентификовали као LGBTI пре доласка у земљу азила или су можда свесно одлучили да се у земљи порекла не позивају на своју сексуалну оријентацију или родни идентитет. Значајне промене у околностима подносилаца захтева за азил могу се, према томе, догодити након што то лице напусти земљу, на пример у случајевима у којима се појединац који је LGBTI ангажује у политичком активизму или медијском раду или у којима неко други обелодани његову сексуалну оријентацију.^[12]

 

[1] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 9: Захтеви за признавање статуса избеглица на основу сексуалне оријентације и/или родног идентитета у контексту члана 1А(2) Конвенције из 1951. године о статусу избеглица и/или Протокола уз њу из 1967. године, текст доступан на: https://www.unhcr.org/publications/legal/50ae466f9/guidelines-international-protection-9-claims-refugee-status-based-sexual.html

[2] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 9: Захтеви за признавање статуса избеглица на основу сексуалне оријентације и/или родног идентитета у контексту члана 1А(2) Конвенције из 1951. године о статусу избеглица и/или Протокола уз њу из 1967. године.

[3] Ibid., став 2.

[4] Савет Европе, Парламентарна скупштина, Захтеви за азил у вези са родном припадношћу, документ 12350 (Gender-related claims for asylum, Doc. 12350, Draft resolution), доступно на: http://www.refworld.org/docid/4c6b8eb04.html

[5] Andrej Zernovski, Меморандум са објашњењима уз Извештај Парламентарне скупштине о родно заснованим захтевима за азил, став 15, став 4.

[6] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 9: Захтеви за признавање статуса избеглица на основу сексуалне оријентације и/или родног идентитета у контексту члана 1А(2) Конвенције из 1951. године о статусу избеглица и/или Протокола уз њу из 1967. године , став 27.

[7] Ibid., став 17. – види, такође, општи одељак о дискриминацији и појединцима из LGBTQIA популације у овом поглављу.

[8] Ibid., став 18.

[9] Ibid., став 21.

[10] Ibid., став 32–33.

[11] Ibid., став 51–56.

[12] Ibid., став 57.