Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС

Тврдње о родно заснованој повреди права, родно специфични прогони и заштита тражилаца азила из реда LGBTI+

У претходном издању овог приручника разматрано је питање рода када је било говора о појму „посебне друштвене групе” у смислу Женевске конвенције. У том контексту смо објаснили како се, да би се идентификовала опасност од прогона у смислу Конвенције, основ на који се позива подносилац представке ограничава на расу, вероисповест, држављанство, политичко мишљење и припадност одређеној друштвеној групи. Будући да међу квалификаторне основе које утврђује Женевска конвенција нису изричито уврштени „род” и „сексуална оријентација”, тврдње о повредама права које су везане за та питања разматрају се, по правилу, у склопу широко дефинисане категорије одређена социјална трупа.^[1]

 

У тој смерници УНХЦР дефинише израз „одређена социјална група” као категорију појединаца који имају заједничке карактеристике које су урођене, непроменљиве или […] на неки други начин суштински важне за идентитет, свест или остваривање људских права.^[2] Захваљујући духу те одредбе, како га је протумачио УНХЦР и како је он даље развијен у другим инструментима „меког права”, притужбе због повреда права на основу сексуалне оријентације, идентитета или рода разматрају се у оквиру те категорије.

 

Због таквог приступа Женевске конвенције, у неким контекстима је остао „непрепознат^[3] неповољан положај жена и припадника LGBTI+ заједнице. Иако родна и сексуална оријентација не представљају аутономни основ за тражење азила, прихваћено је да они могу бити у основи неких аката прогона.

 

Ти чиниоци се све више прихватају као основ за акте прогона откако постоји међународноправна карактеризација аката као што је сексуално насиље... као тешких видова злостављања, који представљају прогањање.^[4] У светлу дефиниције социјалне групе према Женевској конвенцији, која се, између осталог, ослања на карактеристике као што су суштинска/урођена природа, прогањање засновано на питањима рода/пола сматра се појавом која у потпуности потпада под основ који пружа одређена социјална група.^[5]

 

У неким случајевима такође се могу повезати род и вероисповест и/или социо-културне норме. Када нека вероисповест приписује одређене улоге или видове понашања некој групи, на пример женама, па се кажњава неиспуњавање таквих норми, то може представљати доказ да жена има неприхватљиво друштвено мишљење без обзира на то у шта она стварно верује.

 

Припадност одређеној групи у смислу рода и/или сексуалности у неким случајевима се признаје као основ за специфичне облике прогона и друге видове поступања који могу пружити основ појединцу на кога се односе да поднесе захтев за азил или неки други облик међународне заштите.

 

О захтевима које подносе LGBTI+ биће говора посебно, касније у тексту, зато што се на њих односе посебни разлози за разматрање. У наредном одељку бавићемо се питањима у вези с родом у захтевима за одобравање азила.

 

[1] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 2: Припадност посебној социјалној групи у контексту члана 1. А тачка (2) Конвенције из 1951. године и/или Протокола уз њу из 1967. године у вези са статусом избеглица, текст доступан на: https://www.unhcr.org/3d58de2da.pdf

[2] УНХЦР, Смернице о међународној заштити, бр. 1: Родно засновани прогон у контексту члана 1.А(2) Конвенције из 1951. године и/или Протокола уз њу из 1967. године у вези са статусом избеглица, доступан на: http://www.refworld.org/docid/3d36f1c64.html, став 29.

[3] Ibid., став 5.

[4] Ibid., став 9.

[5] Ibid., став 30.