Родно засновано насиље и прогон

У Меморандуму са објашњењима уз Извештај Парламентарне скупштине о родно заснованим захтевима за азил,^[1] који је већ поменут у овом тексту, објашњено је да питања рода могу у исти мах представљати карактеристику специфичног облика поступања или кажњавања коме се подвргава појединац у одговор на његово понашање које не мора нужно бити везано за род, или могу бити разлог који лежи у корену аката прогањања или насиља (што не мора нужно зависити од родно специфичног елемента). Ти услови могу постојати у комбинованом или у изолованом виду. У том смислу у Меморандуму се идентификују три хипотезе (став 16):

1. Тражилац азила може бити изложен родно заснованом прогону из разлога који немају везе с родом (на пример жена може бити силована зато што припада некој политичкој странци);
2. Жена може бити прогоњена на начин који није родно специфичан, али због свог рода (на пример, може бити бичевана зато што одбија да носи вео);
3. Или у другим случајевима може бити прогоњена на родно специфичан начин и због свог рода (сакаћење женских гениталија или убиство прељубнице из разлога части).

Горња класификација заснована је на суштинској разлици између „прогањања у вези с родом” и „родно специфичног насиља”. У Меморандуму то се описује на следећи начин:

• Прогон у вези с родом […] односи се на узрочно-последичну везу између прогањања и разлога прогањања. У том случају, прогањање коме је жртва изложена има узрок у роду жртве и самим тим није ограничено на прогањање по основу биолошког пола него се шире везује за друштвена, политичка и верска очекивања која се везују за одређени родни идентитет.^[2] То, између осталог, може да обухвати: „Одбијање унапред договорених бракова, одржавање сексуалних односа ван брака, необезбеђивање задовољавајућег мираза или облачење одређене одеће – све то може имати за последицу прогањање.”
• Насупрот томе, родно специфично насиље у Меморандуму се описује као насиље чију основну одлику представља његов облик и своди се на то да појединац буде несразмерно тешко погођен и угрожен због свог рода. Међу примерима који се наводе у Меморандуму посебно се указује на систематско силовање и сексуално насиље, које се користи као инструмент етничког чишћења током рата, сакаћење женских гениталних органа и трговину људима.

[1] Andrej Zernovski, Меморандум са објашњењима уз Извештај Парламентарне скупштине о родно заснованим захтевима за азил.

[2] Andrej Zernovski, Меморандум са објашњењима уз Извештај Парламентарне скупштине о родно заснованим захтевима за азил, став 15.