Инструменти Савета Европе (осим ЕКЉП)

Иако се у главним инструментима којима се уређује правно питање заштите избеглица не разрађује детаљно појам рода и његов утицај на поступак доделе азила, у осталим инструментима који се баве сродним питањима то питање се изричито разматра.

То посебно важи за Конвенцију Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулска конвенција),^[1] која, у свом члану 60. уређује питање родно заснованих захтева за азил:

Члан 60:

1. Стране се обавезују да предузму неопходне законодавне или друге мере и обезбеде да родно засновано насиље над женама може бити препознато као облик прогањања у оквиру значења члана 1. А(2) Конвенције о статусу избеглица из 1951. године, а као вид озбиљног угрожавања, које захтева комплементарну, односно супсидијарну заштиту.
2. Стране обезбеђују да се изврши родно осетљиво тумачење по сваком основу Конвенције и да  у случајевима где се утврди да постоји страх од прогањања по једном или више тих основа подносиоцима захтева одобри избеглички статус у складу с применљивим релевантним инструментима.
3. Стране се обавезују да предузму неопходне законодавне или друге мере и утврде родно осетљиве процедуре пријема и услуга подршке за лица која траже азил, као и родно осетљива упутства и процедуре за азил, које обухватају утврђивање избегличког статуса и захтев за међународном заштитом.

[1] СЕ, Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, 11. мај 2011, доступна на: http://www.refworld.org/docid/4ddb74f72.html