У избегличким предметима није значајно да ли је одлазак био” добровољан”

У предмету Тукабо-Текле против Холандије, ЕСЉП се суочио с проблемом држављанке Еритреје која је тражила да се њеној петнаестогодишњој кћерки дозволи да јој се придружи. Подноситељка представке је побегла из Еритреје за време грађанског рата и стигла је у Холандију, где се удала за избеглицу и у том браку родила двоје деце. Сама подноситељка представке добила је хуманитарну визу за боравак у земљи. Пошто је регулисала свој боравак у земљи, подноситељка представке је тражила да јој се омогући спајање породице с кћерком из претходног брака која је остала у Еритреји.

Домаће власти су одбиле да прихвате њен захтев за спајање породице тврдећи да мајка и кћерка више немају заједнички породични живот; разлог за то власти су нашле у чињеници да су њих две дуго одвојене једна од друге, као и да је кћерка интегрисана у Еритреји, где се о њој старају други чланови породице. Исто тако, домаће власти су тврдиле да не постоји однос између кћерке подноситељке представке и подноситељкиног супруга у Холандији.

Закључак: Позивајући се великим делом на закључке које је претходно донео у предмету Шен, ЕСЉП је поново истакао да подноситељка није „по својој слободној вољи одлучила да остави дете и побегне из земље порекла, већ је била приморана да оданде избегне због великих хуманитарних ризика. Осим тога, констатовано је да је потоње понашање подноситељке представке јасно показивало да је она одувек намеравала да доведе кћерку како би живеле заједно. Доказала је да постоје разлози због којих није раније тражила спајање породице и тешкоће с којима се суочила када је требало да прибави неопходну документацију из Еритреје, као и услед неспремности суседних земаља на сарадњу. Исто тако, с обзиром на нови породични аранжман који има у Холандији и чињеницу да постоји опасност да њена кћерка сада буде исписана из школе и удата у Еритреји, спајање породице у Холандији представља најпримеренији начин да се обезбеде права свих о којима је у датом предмету реч. Стога је ЕСЉП закључио да холандска држава није успоставила правичну равнотежу између својих интереса у погледу контроле имиграције и права подноситељке представке и њене кћерке на породични живот.