Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ III - НАПРЕДНИ КУРС

Специфична питања у предметима у којима се ради о избеглицама и лицима која су поднела захтев за међународну заштиту и траже спајање породице

У уводним одељцима овог поглавља већ је указано на то да се појачава важност поновног успостављања породичних веза када су у питању избеглице и корисници међународне заштите. Тој важности доприносе како услови избегличког путовања, тако и чињеница да они немају контролу над околностима које их терају у бекство, као и то што им породица помаже да сачувају осећај припадности и идентитета. Раније је већ објашњено да УНХЦР сматра да спајање породице представља важан пут за интегрисање избегличких породица.

 

ЕСЉП изричито признаје да избеглице не сносе одговорност за догађаје који изазивају раздвајање њихових породица, па је тако у предмету Танда-Музинга нашао за сходно да констатује како је породични живот подносиоца представке био прекинут искључиво као резултат његове одлуке да побегне из земље порекла из истинског страха од прогона […], те се стога не може сматрати одговорним за раздвојеност од своје породице (став 74).

 

Међутим, с обзиром на ове своје специфичне околности, избеглице немају само специфичне потребе већ су суочене и са специфичним тешкоћама и изазовима у контексту спајања породица. Следе побројана нека од главних питања која је ЕСЉП идентификовао у својој судској пракси, како у смислу специфичних изазова, тако и у смислу посебно прилагођених механизама заштите за избеглице у поступцима за спајање породица.

 

Предмет Танда-Музинга против Француске, Представка бр. 2260/10, један од три предмета (Танда-Музинга, Мугензи, Представка бр. 52701/09 и Сениго Лонге, Представка бр. 19113/09), у којима је ЕСЉП у кратком временском размаку пресудио против Француске, пружа илустративан пример приступа ЕСЉП процесним и супстанцијалним механизмима заштите које треба признати избеглицама у поступцима спајања породица.

 

У предмету Танда-Музинга те околности су посебно важне. ЕСЉП је изнео своје становиште о специфичним околностима избеглица у таквом контексту, истакавши да је јединство породице основно право избеглица и […] спајање породице представља суштински важан елемент који омогућује лицима избеглим од прогона да наставе нормалан живот. У истој тој пресуди ЕСЉП подсећа да само признање потребе за међународном заштитом треба сматрати доказом рањивости лица о којима је реч, што налаже државама да обезбеде да тим лицима буде омогућен поступак спајања породице који је повољнији од поступка који имају на располагању остали странци.^[1]

 

У склопу истог предмета, ЕСЉП је констатовао да су, због избегличког статуса подносиоца представке, државне власти биле у обавези […] да покрену поступак који би узео у обзир догађаје који су пореметили и деформисали његов породични живот и који су довели до тога да њему буде признат статус иѕбеглице.

 

[1] Цео став о овом предмету може се наћи у незваничном преводу у публикацији УНХЦР, „Основно право” избеглица на јединство породице [горе наведено], у делу посвећеном предмету Tanda-Muzinga c. France, став 75.