Начело забране протеривања у пракси СПЕУ по Квалификационој директиви

СПЕУ је у више различитих прилика разјаснио поље дејства и значење забране протеривања када је процењивао различите аспекте Квалификационе директиве и њен однос с другим инструментима ЕУ и међународним инструментима.

СПЕУ је у својој пракси разматрао начело забране протеривања у вези с враћањем у другу државу чланицу ЕУ подносиоца захтева за међународну заштиту. Пресуда која у тој области представља прекретницу била је пресуда у спојеним предметима Н. С. и М. Е. против комесара за избегличке захтеве и министра правде, једнакости и реформе правосуђа,^[1] који је познат и као предмет СПЕУ који представља паралелу ‒ истина, уз неке важне изузетке ‒ предмета М. С. С. против Белгије и Грчке, који је разматрао  ЕСЉП (предмет М. С. С. против Белгије већ је размотрен раније у тексту, а о њему ће бити више говора и у наредном одељку).

[1] N. S. v Secretary of State for the Home Department and M. E. and Others  v Refugee Applications Commissioner and Minister for Justice, Equality and Law Reform [Велико веће], спојени предмети, бр. C-411/10 и C-493/10.