Развој новије судске праксе

У пресуди коју је донео у предмету Хлаифија и други против Италије ова одредба примењена је на колективно враћање лица која су дошла на територију без разматрања индивидуалних околности. Предмет се тицао групног протеривања држављана Туниса након што су прво били задржани у прихватном центру за илегалне имигранте, а потом пребачени на бродове укотвљене у луци Палермо и враћени у Тунис. Суд је разматрао питање да ли је пракса италијанских органа у вези с депортацијом по основу билатералног споразума с Тунисом у супротности са чланом 4 Протокола бр. 4. Велико веће је својом пресудом из 2016. године преиначило пресуду коју је веће донело 2015. године. Према ставу ЕСЉП, члан 4. Протокола бр. 4 не подразумева да постоји неограничено право на лични разговор, већ само делотворна могућност да се изнесу аргументи против депортације.

ЕСЉП је тренутно позван да размотри представке поднете по основу члана 4. Протокола број 4. у једном броју предмета. Између осталог, у поступку је предмет М. А. и други против Пољске (представка бр. 42907/17) , у којем ће ЕСЉП размотрити то питање при чему ће конкретно узети у обзир одређене интересе и јемства која су неопходна онда када колективна протеривања утичу на породице, малолетну децу и бебе.