Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ V - ОСНОВНИ КУРС > Анализа – Колективна протеривања према ЕКЉП

Процесни захтеви и гарантије против колективног протеривања

У предметима који су претходно разматрани ЕСЉП се није изричито бавио питањем делотворности правних лекова (члан 13) против одлука о колективном протеривању. Суд је разматрао члан 13. само у 4 од 6 предмета у којима је утврдио повреду члана 4 Протокола бр. 4, наиме у предметима Чонка, Хирши, Хлаифија и НД и НТ.

У овим предметима ЕСЉП је имао прилику да формулише своје ставове о посебним карактеристикама које правни лекови морају да поседују како би у овом контексту били делотворни не само на основу закона, већ и у пракси.

 

Као опште правило, када у контексту протеривања постоји опасност да ће протераном лицу бити нанета штета − за разлику од других предмета у којима се ради о колективном протеривању − ЕСЉП је стао на становиште да „делотворан правни лек“ у смислу члана 13. у вези са чланом 3. изискује, пре свега, „независно и темељно испитивање“ сваке притужбе коју поднесе неко лице у таквој ситуацији када „постоје снажни разлози за страховање од стварне опасности од поступања противног члану 3“ и, друго, „могућност да се суспендује извршење спорне мере“ (види пресуду у предмету Хирши, ставови 198-199, који упућују на предмет Чонка).

 

У предмету Н. Д. и Н. Т. подносиоци представке су се пожалили да је начин поступања шпанских власти био такав да је онемогућио надлежним органима да утврде идентитет подносилаца представке, да установе њихове индивидуалне околности, а њима самима да оспоре одлуку о враћању путем жалбе која би имала суспензивно дејство.

 

• Правни лек са суспензивним дејством

 

У контексту предмета који се односе на враћање, ЕСЉП није увек сматрао да правни лекови морају да имају суспензивно дејство. Неопходност да правни лек има ово дејство је разматрана у вези с опасношћу која потенцијално постоји у земљи у коју се лице враћа.

У предмету Хлаифија, о коме је ЕСЉП недавно одлучивао, подносиоци представке су се жалили на непостојање било каквог делотворног правног лека помоћу кога би могли да оспоре своје протеривање из перспективе колективног аспекта тог протеривања. ЕСЉП је установио да је у датом предмету прекршен члан 13. у вези са чланом 4. Протокола број 4. с обзиром на то да правни лек који је био на располагању подносиоцима представке у конкретном случају не би имао суспензивно дејство, те није испуњавао захтеве члана 13. Конвенције […] као што је утврђено у пресуди у предмету Де Соуса Рибеиро […] да се захтев по основу члана 13. Конвенције о суспензији извршења спорне мере не може сматрати споредним аспектом (пресуда у предмету Хлаифија , став 17).

 

• Право лица да буде обавештено

 

У предметима Шарифи и Н. Д. и Н. Т. није било обезбеђено право подносилаца представке на то да буду обавештени о поступку у ком су учествовали, што је ЕСЉП сматрао одлучујућим за оцену делотворности правних лекова који су им били на располагању.

 

• Приступ тумачу

 

И у предмету Шарифи и у предмету Н. Д. и Н. Т. оцењено је да је немогућност приступа тумачу битно подрила конкретан приступ подносилаца представке поступку за признавање азила и/или приступ делотворном правном леку помоћу којег би могли да оспоре одлуку о враћању.

 
Поред тога, неће бити утврђена повреда члана 4. Протокола број 4:

 

1. Ако чињеница да није донета одлука о протеривању на индивидуалној основи представља последицу кажњивог понашања самог подносиоца представке (Бериша и Хаљити против Бивше Југословенске Републике Македоније (одлука));
2. Ако је у питању ситуација у којој су подносиоци представке подвргли заједничком поступку азила и на основу тога добили једну заједничку одлуку (Дрицас против Италије (одлука)).