Према Конвенцији, сматра се да је један правни лек сагласан одредби у члану 13. у мери у којој може да омогући надлежним домаћим властима […] да се баве суштином релевантне притужбе по Конвенцији и да пружи одговарајуће правно задовољење.[1] Правни лек према члану 13 стога мора ићи даље од пуког разматрања и процене меритума тврдње, већ мора бити у стању да на основу закључка тог разматрања пружи неки облик надокнаде / правног задовољења како би се исправила наводна повреда.
У програму HELP Савета Европе додаје се да делотворан правни лек мора омогућити властима да испитају меритум предмета (Чахал, ставови 155–1057) […] а да притом не буду ограничене обимом преиспитивања које је спровео нижи орган.[2]
[1] Савет Европе – Комитет министара – Водич добре праксе у односу на унутрашње правне лекове; M. S. S. v Belgium and Greece, Представка бр. 30696/09, став 291.
[2]Савет Европе, Програм HELP, Курс: Азил и ЕКЉП.