ЕСЉП примењује специфична мерила на захтеве за азил које подносе припадници LGBTI+ популације

У предмету M. E. против Шведске (Представка бр. 71398/12), подносилац представке је у Шведској поднео захтев за азил пошто је у ту земљу стигао из Либије, преко Туниса. Он је у почетку тражио азил на основу тога што је у Либији био наводно изложен мучењу у рукама представника владе, тако да му је влада претила затвором, а локалне милиције (које је издао) претиле су му убиством у случају да се врати у земљу. Након што је поменуо да је планирао да ступи у брак с једном женом, подносилац представке је на крају у допунском разговору о азилу поменуо да је хомосексуалац и да је у односу с мушкарцем Н., који има стални боравак у Шведској. Пошто је ступио у брак са Н, подносилац представке је тврдио да ће, уколико се врати у Либију и поднесе захтев за спајање породице, његова сексуална оријентација тамо бити откривена тако да ће бити изложен опасности од прогона и злостављања. Одбор за миграције је одбацио захтев за азил М. Е. доводећи у питање његову хомосексуалност и природу његовог односа са Н. Суд за питања миграција одбацио је жалбу подносиоца представке не доводећи у питање његову сексуалност, али пресудивши да он ничим није поткрепио тврдњу да је с тим у вези изложен претњама у Либији. Подносилац представке је уложио жалбу Апелационом суду за миграциона питања, али је та жалба одбијена, а Одбор за миграције је одбио да још једном размотри цео предмет. Међутим, након промене безбедносне ситуације у Либији, што је размотрено у контексту сексуалности његовог партнера Н., подносилац представке је одлуком Одбора за миграције добио дозволу за стални боравак у Шведској.

ЕСЉП је избрисао представку овог подносиоца сматрајући да је ситуација решена у домаћим оквирима. ЕСЉП је такође установио да је Одбор за миграције у својој коначној одлуци узео у обзир хомосексуалност подносиоца представке, тако да није било никаквих посебних околности у вези с људским правима које би захтевале додатно испитивање тог случаја.

У предмету A. E. против Финске (Представка бр. 30953/11), подносилац представке, ирански држављанин, избегао је из своје матичне земље у Турску, а потом у Финску, након што је полиција у Ирану открила његову хомосексуалност и ухапсила један број његових пријатеља хомосексуалаца. У Финској је почетни захтев за азил подносиоца представке био одбијен зато што суд није веровао да је полиција знала за његову сексуалност и сматрао је да је Иран релативно толерантна земља упркос томе што је хомосексуалност проглашена кривичним делом за које је запрећена чак и смртна казна. Управни суд је одбио жалбу подносиоца представке на ту одлуку, а Врховни управни суд је потврдио одлуку и одбио да подносиоцу представке изда дозволу за даљи жалбени поступак у циљу суспендовања решења о враћању. Након што је Врховни управни суд одбио захтев подносиоца представке да обнови судски поступак, подносилац представке је други пут поднео захтев за азил. И тај захтев је одбијен, као и његова потоња жалба и накнадни захтев за усмено рочиште. Његову нову жалбу одбио је Врховни управни суд. Када му је одбачен и трећи захтев за азил и када је поднео четврти захтев, Имиграциона служба му је саветовала да затражи дозволу боравка на основу студирања или рада. Подносилац представке је то учинио и добио је радну дозволу с роком од годину дана, с тим што се та дозвола може обнављати. Будући да подносилац представке више није подлегао налогу за протеривање, ЕСЉП је сматрао да не постоји непосредна опасност да ће он бити враћен у Иран. Самим тим, решена је његова притужба да ће бити подвргнут злостављању или мучењу ако буде враћен у Иран и ЕСЉП је његову представку избрисао са списка представки.

У предмету Ф. против Уједињеног Краљевства (Представка бр. 17341/03), подносилац представке, ирански држављанин, затражио је азил у Уједињеном Краљевству тврдећи да страхује од прогона у Ирану на основу своје хомосексуалности. Раније је био три месеца држан у затвору након што је његов партнер обелоданио полицији његову сексуалну оријентацију. Захтев за азил је одбачен јер власти нису биле уверене да је подносилац представке заиста ирански држављанин. Власти Уједињеног Краљевства су такође саопштиле да не верују да су иранске власти планирале да изврше смртну казну над подносиоцем представке због његове хомосексуалности. Његова жалба је одбачена, а арбитар је пресудио да иако је хомосексуалност у Ирану стављена ван закона и за њу су запрећене строге казне, у пракси су пресуде за то дело ретке и тешко их је изрећи. Арбитар такође није веровао у исказ подносиоца представке у коме је навео да је био у затвору и указао је на сведочења из којих је закључио да је хомосексуалност у Ирану релативно толерисана. Захтев који је Ф. поднео да му се дозволи да уложи жалбу на ту одлуку одбачен је и донето је решење о протеривању. ЕСЉП је пресудио да из материјала који су њему предочени не може да се изведе закључак о томе да власти у Ирану активно прогоне хомосексуалце и прихватио је ставове домаћих судова о ситуацији у погледу прогона хомосексуалаца у Ирану. Не постоје никакви новији веродостојни докази о суђењима која би била организована искључиво због тога што је неко хомосексуалац. ЕСЉП је закључио да нема основа за тврдњу подносиоца представке да је он изложен стварној опасности од поступања које би било супротно члановима 2. и 3. Конвенције, па је стога његова представка очигледно неоснована. Када је реч о притужби коју је подносилац представке поднео у вези са чланом 8. Конвенције, ЕСЉП је саопштио да, осим онога што је закључено у вези са члановима 2. и 3, не може захтевати да високе стране уговорнице враћају странце у земље само у потпуном и делотворном складу са Конвенцијом. Због тога је представка овог подносиоца проглашена неприхватљивом.

У недавном предмету Ф. против Канцеларије за имиграције и држављанство /F v Bevándorlási és Állampolgársági Hivatal/, C-473/16, СПЕУ је испитивао какве импликације по права имају технике које се користе за процену сексуалне оријентације тражиоца азила – укључујући ослањање на извештај психолога. СПЕУ је саопштио да Квалификациону директиву треба тумачити у том смислу да када се затражи извештај вештака да би се проценила прокламована сексуална оријентација подносиоца захтева за азил, поступци који се користе морају бити у складу са основним правима зајемченим Повељом Европске уније о основним правима и, у сваком случају, одлука власти не може бити заснована искључиво на закључцима извештаја вештака, као и да власти нису дужне да примене извештај вештака. Важно је то што наведени предмет такође разјашњава да тумачење Квалификационе директиве у том смислу да је она оријентисана на права која спречавају  да се припремају и користе [...] извештаји вештака психолога, као што је предметни извештај у главном поступку, чија је сврха да на основу пројекционог теста личности утврди сексуалну оријентацију подносиоца захтева за азил како би доказао веродостојност тврдњи тог подносиоца.