Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Тврдње о родно заснованој повреди права, родно специфични прогони и заштита тражилаца азила из реда LGBTI+ > Регионални ниво

Став ЕСЉП о родно заснованим захтевима и захтевима LGBTI+ тражилаца азила

У пракси и јуриспруденцији ЕСЉП улога рода и, конкретно, импликације које он има у смислу решавања захтева за азил – разматрана је у неколико предмета. Иако Конвенција за заштиту људских права није инструмент специјализован за азил нити за питања рода, она се мора сагледавати у контексту ширег законодавног оквира Савета Европе, који поред ње обухвата и поменуту Конвенцију о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулску конвенцију). Истамбулску конвенцију треба сматрати инструментом који утиче на тумачење ЕКЉП у предметима у којима се решавају родно заснована питања.

 

У целини гледано, ЕСЉП сматра да род представља један од важних чинилаца приликом процене повреда одредаба ЕКЉП. Утврђено је начело да, на пример, у сврху процене да ли неки акт досеже потребан ниво тежине у смислу члана 3, пол жртве може имати одређену улогу (између осталих чинилаца).^[1]

 

Када је реч о тражиоцима азила, ЕСЉП је у једном броју предмета разматрао питања рода и сексуалне оријентације.

 

Ради лакшег сналажења, те предмете ћемо размотрити даље у тексту, указујући на разлику између оних у којима је Суд сагледавао родно специфичне облике прогањања, који су се, по правилу, односили на жене и оних предмета у којима је наводно насиље било везано за родни идентитет или сексуалну оријентацију подносиоца представке.

 

[1] Између осталог: Price v the United Kingdom, представка бр. 33394/96, став 24.