Када постоје ризици од експлоатације/ трговине људима

У предмету Силијадин против Француске, подноситељка представке, петнаестогодишња тогоанска држављанка, стигла је у Француску 1994. године на основу договора да ће радити за гђу Д. док тим радом не исплати трошкове путне карте. После неколико месеци, гђа Д. ју је „позајмила” гђи Б. Подноситељка представке је у стварности радила као неплаћена кућна помоћница госпође Б. око 15 сати дневно, седам дана у недељи и без иједног слободног дана. Спавала је у истој соби у којој је спавало једно дете гђе Б. како би могла да се побрине за њега ако се оно пробуди – и није добијала никакву плату. Тужилаштво је покренуло поступак против гђе Б., али је гђа Б. ослобођена у жалбеном поступку.

ЕСЉП је установио да су била повређена права подноситељке представке по члану 4. Конвенције зато што јој француске унутрашње право није пружило практичну и делотворну заштиту од принудног рада и ропског рада. ЕСЉП је дефинисао „принудни рад” тако да он обухвата сваки рад или услугу који су изнуђени од неког лица под претњом било какве казне, када то лице не ради по својој слободној вољи; ропски рад (сервитут) описује ситуацију у којој је лице принудом натерано да пружа своје услуге. Подноситељка представке спада и у једну и у другу категорију. Будући да француско кривично законодавство није садржало ниједну одредбу која би се конкретно бавила правима зајемченим у члану 4. ЕКЉП, подноситељка представке није могла у кривичном поступку да тужи одговорне за штету која јој је нанета. Правни лек који предвиђен у грађанскоправном поступку није довољан с обзиром на суштинску природу права по члану 4.