Поступци за процену узраста

У контексту међународних миграција све важније постаје питање процене узраста детета. Будући да лице за које се званично утврди да је малолетно аутоматски има приступ широком спектру процесних и суштинских јемстава и посебним видовима поступања, све се чешће догађа да државе оспоравају прокламовани узраст детета и примењују сумњиве технике и методе за процену узраста. То се догађа упркос начелу по коме би, по правилу, требало да се узраст детета процењује само онда када постоји сумња у податак о његовом узрасту и када је та сумња у довољној мери основана да држава одбаци претпоставку малолетништва које се иначе примењује у случајевима у којима се ради о деци. Када је реч о конкретним техникама које се користе за процену узраста, развио се широк консензус у правцу осујећивања медицинске процене (укључујући рендгенска снимања, процену полне зрелости детета, стоматолошко испитивање итд.), већ се уместо тога предност даје мултидисциплинарном и холистичком приступу процени узраста, који подразумева психосоцијалну евалуацију детета. ЕСЉП се досад још није бавио питањем процене узраста, али је, у предмету Дарбо и Камара против Италије/Darboe, Camara/ (Представка бр. 5797/17), који је тренутно у разматрању пред судом, први пут покренуто то питање и то тако што је наведено да инвазивне технике процене узраста могу бити узрок мешања како по члану 3, тако и по члану 8. Конвенције. Иако одлука о том питању још није донета АIRE центар и холандски Савет за избеглице и ECRE укључили су се у својству умешача да би ЕСЉП-у предочили своје ставове према том питању.^[1]

[1] Види текст интервенције на: http://www.asylumlawdatabase.eu/en/content/darboe-and-camara-v-italy-applno579717-third-party-intervention-aire-centre-dutch-council