Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Деца у положају миграната, тражилаца азила и жртава трговине људима > Међународни правни стандарди и поступци који се примењују на децу тражиоце азила > Конвенција УН о правима детета и судска пракса Комитета УН за права детета у случајевима у којима се радило о деци мигрантима и деци тражиоцима азила

Релевантни општи коментари Комитета за права детета

Све горе наведене одредбе морају се читати у вези са специјализованим инструментом УН у овој области, такозваним Општим коментарима. То су ауторитативна тумачења одредаба према инструментима УН. Када је реч о Конвенцији УН за права детета, надлежни ауторитет за такво тумачење је Комитет за права детета. Комитет је сачинио различите опште коментаре у којима је изнео смернице за тумачење одредаба Конвенције. Неки од њих усредсређени су на садржај конкретних чланова Конвенције, разматрајући њихово значење у различитим контекстима; други коментари испитују примену Конвенције у целини на децу која припадају различитим групама. Када је реч о општим коментарима о значењу основних одредаба Конвенције, морају се узети у обзир следећи инструменти:

 

• Општи коментар бр. 14 (2013) o праву детета да његови најбољи интереси буду од првенственог значаја (члан 3. став 1) У свим активностима које се тичу деце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тела најбољи интереси детета биће од првенственог значаја.

 

• Општи коментар бр. 12 o праву детета да се чује његово мишљење (члан 12. Конвенције) разрађује обим те одредбе утврђујући да су државе дужне да обезбеде да дете које је способно да формира сопствено мишљење има право да слободно изрази своје ставове у свим питањима која га се тичу. Када је, шире гледано, реч о деци тражиоцима азила, деци која су жртве трговине људима и деци мигрантима, та одредба се мора читати у том смислу да захтева да се чује мишљење детета и да се том мишљењу прида значај у поступцима решавања имиграционих питања и одлучивања о захтеву за азил, као и да буду обезбеђена сродна јемства, укључујући:

 

1. Вођење рачуна о миграционим плановима детета и чиниоцима који су га подстакли на миграцију (став 35);
2. Право детета да добије све релевантне информације о услугама, жалбеним механизмима, имиграционим поступцима и поступцима доделе азила и њиховим исходима на сопственом језику, благовремено, и на начин који му је прилагођен и који је прилагођен његовом узрасту.
3. Ако је без пратње или одвојено, дете има право да му у најкраћем могућем року пошто је дошло буде одређен квалификован правни заступник и стручни старатељ, и то бесплатно;
4. Дететове ставове треба разматрати независно од ставова његових родитеља;
5. Дететове ставове треба разматрати у имиграционим поступцима у којима се одлучује о његовим родитељима тамо где те одлуке могу непосредно утицати на њега (осим уколико то није у његовом најбољем интересу).

 

• Општи коментар бр. 6 (2005) o поступању с децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла. Тај општи коментар, о коме је раније већ било речи, бави се, широко узев, децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла. У том смислу, тај коментар се посредно или непосредно односи како на тражиоце азила, тако и на децу која су у опасности од искоришћавања и тога да буду жртве трговине људима. Међу главним ставовима које Комитет за права детета износи у том општем коментару јесте онај у коме се утврђује да се Конвенција не примењује само на географску територију државе већ се проширује на сву децу у надлежности државе, што значи да обухвата ону децу која дођу у надлежност државе када покушају да уђу на њену територију. То је релевантно онда када се разматра положај деце у операцијама удаљења с границе (push-back) или враћања. У заједничким општим коментарима бр. 3. и 4. (доле) даље се прецизира наведени став и истиче да су државе потписнице у обавези да поштују права по Конвенцији и онда када остварују ефективну контролу ван граница државе. Надлежност не може бити ограничена/искључена у зонама или областима у којима се одвијају операције контроле миграција, укључујући међународне воде или друге транзитне зоне и може наступити и када је реч о деци која покушавају да уђу на територију државе (Заједнички општи коментар бр. 3, став 12).

 

• Заједнички општи коментари бр. 3. и 4. (23. и 24) Комитета за заштиту права свих радника миграната и чланова њихових породица и Комитета за права детета о општим начелима у вези с људским правима деце у контексту међународних миграција и о обавезама државе у погледу људских права деце у контексту међународних миграција у земљама порекла, транзита, одредишним земљама и земљама повратка. Комитет за права радника миграната и Комитет за права детета заједнички су 2017. године, свесни хитности положаја деце у миграционим токовима, усагласили текстове два општа коментара у којима се баве посебним правима деце и јемствима која важе за децу мигранте и њихове родитеље у контексту међународних миграција и одговарајућим обавезама држава које се њима баве. Међу најважнијим закључцима у тим заједничким општим коментарима јесте да су деца двоструко рањива у контексту међународних миграција јер се сматра да је тој деци потребна заштита и као деци и као деци која су погођена миграцијама. У општим коментарима усвојено је широко тумачење појма „миграције”, што обухвата све фазе миграционих искустава и покрива сва лица која су посредно или непосредно погођена. Због тога се Општи коментари одражавају на права деце која су а) Мигранти [...] сама или са својим породицама; б) Рођена од родитеља миграната у одредишним земљама или ц) Остала у земљи порекла док су им један или оба родитеља мигрирали у другу земљу.

 

Важно је то што општи коментари посебно осветљавају значење и обим процене најбољег интереса детета у поступцима везаним за миграције, испитујући његов утицај у смислу креирања секторске политике. Тако се у Општем коментару изричито каже да најбољи интерес детета мора бити ствар од приоритетног значаја па самим тим има високо приоритетно место у креирању закона који се односе на имиграцију, као и у планирању, спровођењу и вредновању миграционих секторских политика.

 

Иако се Конвенција о правима детета у целини гледано примењује на децу мигранте без обзира на њихов мигрантски статус у земљи, постоје неки посебни механизми заштите који су предвиђени за децу тражиоце азила; она имају право на процесна и супстанцијална јемства како би делотворно остварила своје право на тражење међународне заштите. Да би испуниле своје обавезе у том смислу, државе су, између осталог, дужне да успоставе функционалан систем азила, да донесу законе којима се пре свега уређује поступање с децом без пратње или раздвојеном децом и да изграде капацитете који су неопходни за спровођење тог поступања у складу с важећим правима утврђеним у Конвенцији и другим међународним инструментима у области људских права, заштите избеглица или хуманитарног права. У истом том циљу, постоји још једно кључно начело када је реч о заштити деце избеглица: то је њихово право да им се одреди старатељ који је у стању да их делотворно заступа и да изрази њихове интересе. То треба да буде одрасла особа која је упозната са биографијом детета и која је компетентна и способна да заступа најбоље интересе детета. Детету без пратње и раздвојеном детету у свим случајевима мора бити обезбеђен бесплатан приступ квалификованом правном заступнику, чак и када се захтев за добијање избегличког статуса разматра у склопу редовних поступака за одрасле. Старатељ и правни заступник треба да буду присутни у свим разговорима који се воде с дететом. (Општи коментар бр. 6. Комитета за права детета, став 69).

 

Остала процесна јемства обухватају давање приоритета захтевима за азил која подносе деца (став 70–72), помоћ преводиоца где је то потребно и прихватање веродостојности исказа уколико искрсну питања веродостојности, као и пружање могућности за жалбу ради формалног преиспитивања одлуке. Када је реч о суштинским аспектима горе наведеног, а ради се о деци која траже међународну заштиту, треба приступати имајући на уму да постоје специфични облици прогањања везани за децу (Општи коментар бр. 6. Комитета за права детета, став 74), који обухватају следеће облике, али нису ограничени само на њих: прогон који врше породица или рођаци; регрутовање малолетника; трговину децом у сврху проституције; сексуално искоришћавање или подвргавање девојчица гениталном сакаћењу.