Досад је у тексту већ указано на то да на међународном нивоу не постоји ниједна изричита одредба која би штитила ту посебно осетљиву подгрупу. Ипак, треба истаћи да се у специјализованим инструментима меког права утврђује да постоји та категорија и да се ближе одређују посебна процесна и суштинска јемства која треба да имају лица која у ту категорију спадају. Високи комесар Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), одговоран за тумачење Женевске конвенције и надзор над њеним спровођењем, издао је упутство за владе, правнике практичаре, субјекте одлучивања и носиоце правосудних функција о жртвама трговине људима у поступку за доделу азила.
У својим Смерницама о избеглицама које су жртве трговине људима или које су у опасности да постану жртве трговине људима,[1] УНХЦР се позива на члан 14. Протокола из Палерма и начело забране протеривања (горе наведено) као на доказе да постоји имплицитна могућност да неке жртве или потенцијалне жртве трговине људима потпадну под „дефиницију избеглице” утврђену у члану 1. А (2) Конвенције из 1951. године и да […] стога имају право на међународну заштиту избеглица.[2]
У Смерницама УНХЦР-а констатује се да, како би трговина људима могла да представља легитиман основ за разматрање захтева за азил, надлежни органи који доносе одлуку о захтеву треба да процене прогонитељску природу различитих аката који су повезани с трговином људима, процењујући важност њиховог утицаја у сваком конкретном случају. У том циљу, разматрају се у целости све активности које обухвата трговина људима, што значи да се морају сматрати релевантнима како стварно прогањање проистекло из самог чина искоришћавања, тако и могућност одмазде по повратку и могућност поновне трговине људима, као и страх жртве од изопштености, дискриминације или казне којој ће је подвргнути породица и/или локална заједница или […] саме власти. Постоје посебна јемства и разлози који се узимају у обзир када је реч о женама и деци, чиме се признаје њихова појачана рањивост. У Смерницама се указује на то да потенцијалне жртве могу бити рањиве и подложне трговини људима управо због тога што поседују карактеристике које су у Конвенцији из 1951. године наведене у дефиницији избеглице тако да чак и ако неко лице није предмет трговине људима искључиво и само из разлога наведених у Конвенцији, можда је из неког од тих разлога (једног или више њих) трговацљудима одабрао за жртву управо њега, а не неко друго лице.[3]
У тим случајевима тражиоци азила који су жртве трговине људима сматрају се, по правилу, припадницима посебне социјалне групе у смислу међународне заштите с обзиром на опасност која постоји од њихове секундарне виктимизације с којом би се могли суочити по повратку.
[1] УНХЦР, Приручник и Смернице о поступцима и критеријумима за утврђивање статуса избеглице (UNHCR, Handbook and Guidelines on Procedures and Criteria for Determining Refugee Status), доступно на: https://cms.emergency.unhcr.org/documents/11982/49074/UNHCR,+Handbook+and+Guidelines+on+Procedures+and+Criteria+for+Determining+Refugee+Status+under+the+1951+Convention+and+the+1967+Protocol+Relating+to+the+Status+of+Refugees/30fe78f2-5414-47ec-9439-0f2663889e58
[2] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 7, примена члана 1А(2) Конвенције из 1951. године и/или протокола из 1967. године у вези са статусом избеглица за жртве трговине људима и лица која су у опасности да постану жртве трговине људима (UNHCR, Guidelines on International Protection представка бр. 7, The application of Article 1A(2) of the 1951 Convention and/or 1967 Protocol relating to the Status of Refugees to victims of trafficking and persons at risk of being trafficked), став 12.
[3] УНХЦР, Смернице о међународној заштити бр. 7, примена члана 1А(2) Конвенције из 1951. године и/или протокола из 1967. године у вези са статусом избеглица за жртве трговине људима и лица која су у опасности да постану жртве трговине људима (UNHCR, Guidelines on International Protection представка бр. 7, The application of Article 1A(2) of the 1951 Convention and/or 1967 Protocol relating to the Status of Refugees to victims of trafficking and persons at risk of being trafficked) , став 13.