Сви горе наведени инструменти, према томе, представљају свеобухватан правни оквир како на међународном нивоу, тако и на нивоу Савета Европе и Европске уније за заштиту жртава трговине људима и за спречавање тог кривичног дела. Ипак, они се не баве везом између трговине људима и међународне заштите будући да ниједан од њих не предвиђа тражиоце азила који су жртве трговине људима као аутономну категорију, која завређује посебно посвећену заштиту.
Када је реч о правним инструментима који изричито уређују ту везу, не постоји експлицитна одредба којом се штити та посебно рањива подгрупа на међународном нивоу, мада међународна судска пракса и специјализовани инструменти „меког права” признају ту категорију ближе одређујући специфична процесна и супстанцијална јемства која треба пружити лицима која у наведену категорију спадају.
Насупрот томе, инструменти на регионалном нивоу и неколико правних инструмената ЕУ изричито уређују положај тражилаца азила који су у исти мах жртве трговине људима, сврставајући их у категорију тражилаца азила с посебним процесним потребама и потребама у погледу прихвата. Ближе о томе у следећем одељку.