Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Идентификација жртава трговине људима током поступка доделе азила > Правни елементи који су специјализовани за трговину људима > Регионални ниво

ЕКЉП

Обавезе утврђене у Конвенцији о борби против трговине људима морају се такође тумачити и примењивати доследно са обавезама које проистичу из ЕКЉП, уз посебно указивање на члан 4. ЕКЉП и на релевантну судску праксу Европског суда за људска права (ЕСЉП).

Треба истаћи да иако се члан 4. ЕКЉП бави ропством, ропским положајем (сервитут) и принудним радом, он не говори изричито о трговини људима. У наредним сажецима предмета из судске праксе ипак ћемо показати начин на који је судска пракса ЕСЉП обликовала садржај члана 4. ЕКЉП и како су важне пресуде у предметима Ранцев против Кипра и Русије (Представка бр.. 25965/04) и Силијадин против Француске (Представка бр. 73316/01) довели до тога да се трговина људима утврди као повреда члана 4. ЕКЉП, који гласи:

 

A.   Члан 4. ЕКЉП – Забрана ропства и принудног рада

1. Нико се не сме држати у ропству или ропском положају.
2. Ни од кога се не може захтевати да обавља принудни или обавезни рад.

 

Пресуда у предмету Ранцев против Кипра и Русије има пресудан значај зато што је у том случају ЕКЉП први пут стао на становиште да трговина људима, иако није изричито уврштена у текст члана 4, спада у повреде које су забрањене том одредбом Конвенције.

 

 

У предмету Ранцев против Кипра и Русије, Представка бр. 25965/04, кћерка подносиоца представке, држављанка Русије Ранцева стигла је на Кипар користећи визу за кабаретске „уметнике”. Познато је да су управо ту врсту визе организатори трговине људима користили да би силом довели жене у индустрију секса, како се то догодило Ранцевој. После неколико недеља она је побегла из клуба у коме је радила, али ју је њен послодавац пронашао и одвео ју је у полицију како би је власти лишиле слободе и депортовале. Полиција је констатовала да она има радну дозволу и приморала ју је да станицу напусти заједно са својим послодавцем. Касније је Ранцева пронађена мртва и у истрази која је вођена на Кипру закључено је да је изгубила живот у случајном паду, када је покушала да побегне из стана. Русија је ту пресуду сматрала незадовољавајућом и понудила је даљу помоћ кипарским властима, али су кипарске власти то одбиле, као што су одбиле и да спроведу додатну истрагу. ЕСЉП је установио повреде права подносиоца представке по члановима 2, 4. и 5. Конвенције. Утврђено је да трговина људима спада у поље дејства члана 4. ЕКЉП. Иако је Кипар успоставио довољан законодавни оквир, административна примена тих прописа и имиграциона политика земље нису пружили довољну заштиту стварним или потенцијалним жртвама трговине људима: схема са „уметничким” визама на коју се ослањају директори кабареа преузимајући одговорност за жене о којима је реч само подстиче трговину људима; полицијски службеници су такође предали Ранцеву њеном менаџеру иако је било сасвим довољно индиција на основу којих су могли да је идентификују као потенцијалну жртву трговине људима. Русија није извршила своју дужност да спроведе истрагу: врбовање жртава догодило се на њеној територији, а она није предузела никакве кораке да идентификује оне који су заврбовали Ранцеву. Што се тиче права на живот Ранцеве, ЕСЉП је утврдио да је Кипар прекршио своју процесну обавезу да спроведе делотворну истрагу поводом њене смрти (како у непосредном, тако и у ширем контексту); Русија истрагу није спровела. Околности око смрти Ранцеве које су у кипарском закључку са увиђаја и истраге описане као „чудне” нису даље истражене: нису испитани релевантни сведоци, а одбачена је и помоћ коју је понудила Русија.

 

Поред тога што је разјаснио да трговина људима спада у повреде које су забрањене чланом 4, ЕСЉП је у предмету Ранцев даље утврдио неколико позитивних обавеза које имају високе стране уговорнице у погледу спречавања и гоњења таквих кривичних дела:

 

• Обавеза да се успостави одговарајући правни и управни оквир како би се забранила и спречила таква дела (Ранцев, став 285);
• Обавеза да се обезбеди одговарајућа обука за припаднике полиције и имиграционе службенике (Ранцев, став 287);
• Обавеза да се предузму оперативне мере ради заштите жртава или потенцијалних жртава поступања којим се крши тај члан Конвенције. Да би у вези са околностима конкретног случаја настала позитивна обавеза да се предузму оперативне мере, мора бити доказано да су органи власти државе били свесни или да су морали бити свесни околности које дају повода за основану сумњу да је одређено лице било жртва трговине људима или искоришћавања – или да се налазило у непосредној опасности да постане жртва трговине људима или искоришћавања у смислу члана 3. тачка а) Протокола из Палерма и члана 4. тачка а) Конвенције за борбу против трговине људима. Ако је одговор потврдан, постојаће повреда члана 4. Конвенције ако власти пропусте да предузму одговарајуће мере из домена својих надлежности да би избавиле неко лице из таквог положаја или опасности (Ранцев, став 286);
• Прекршена је процесна обавеза да се спроведе истрага када је постојала основана сумња да су прекршена права појединца по основу члана 4. (Ранцев, став 288).

У предмету Силијадин против Француске, ЕСЉП се поново забавио питањем искоришћавања, овог пута у вези с једном петнаестогодишњом девојком из Тогоа која је држана у ропским условима у домаћинству. Због тога што је жртва била малолетна, тим предметом се детаљније бавимо у одељку поглавља посвећеном деци која су жртве трговине људима.

 

ЕСЉП је даље проширио своје раније закључке о опсегу члана 4. ЕКЉП како би обухватио и услове који представљају принудни рад у оквиру рада који обављају радници мигранти. О томе је било речи у по злу познатом предмету Чаудри и други против Грчке/Chowdury/ (предмет је познат и по имену узгајалишта јагода – Манолада).

 

У предмету Чаудри и други против Грчке, Представка бр. 21884/15, представку је поднела група од 42 мигранта из Бангладеша који су без исправа и радне дозволе радили на плантажама јагода у Манолади, у Грчкој. Подносиоци представке су радили по 12 сати дневно под надзором наоружаних чувара, живели су у страћарама склепаним од картона, у којима није било тоалета ни текуће воде. Обећана им је надница од 22 евра за седмочасовни рад и по три евра за сваки сат прековременог рада, али никада нису добили своје плате и због тога су неколико пута штрајковали. Током једног од тих штрајкова на њих је пуцао наоружани чувар и том приликом је ранио њих неколико.

Поведена је кривична истрага против руководилаца засада јагода и против чувара који је отворио ватру за наношење тешких телесних повреда и трговину људима. Оптужени су ослобођени оптужбе за трговину људима.

ЕСЉП је стао на становиште да је та ситуација представљала трговину људима и принудни рад. Стога је ЕСЉП установио повреду права подносилаца представке по члану 4. због тога што грчке власти нису предузеле превентивне мере како би заштитиле подносиоце представке од опасности од трговине људима и због тога што нису водиле делотворну истрагу и судски поступак. За све подносиоце представке – и за оне који су били рањени и за оне који нису били рањени – установљено је да су жртве трговине људима у циљу принудног рада. ЕСЉП је констатовао да их је њихов статус миграната без исправа учинио посебно рањивима. Грчке власти су раније настојале да исправе ситуацију, али нису предузеле довољне кораке да то учине, па тако нису заштитиле подносиоце представке од поступања коме су били изложени. Када је реч о ограничењу слободе кретања радника, иако су домаћи судови заступали став да је ограничење слободе кретања неопходан услов да би се нека ситуација прогласила трговином људима, ЕСЉП је закључио да то није неопходно и установио је да је у датом случају применљив члан 4. иако су радници мигранти могли – теоретски – слободно да се крећу и да напусте посао.

 

У Пресуди у предмету Чаудри јасно и прецизно је утврђено да се искоришћавање (експлоатација) кроз рад мора сматрати једним аспектом трговине људима и поново је указано на појам позитивних обавеза онако како је он установљен у предмету Ранцев, посебно на дужност да се спречи трговина људима и принудни рад; дужност да се заштите жртве; дужност да се спроводе делотворна истрага поводом почињених кривичних дела и да се казне лица која су одговорна за та дела и те повреде права. Осим тога, ЕСЉП је придао посебну тежину чињеници да су власти, кроз званичне извештаје и преко медија, знатно пре но што се догодио инцидент у коме је пуцано из ватреног оружја, биле упознате са ситуацијом у којој су се налазили мигранти, али нису предузеле одговарајуће мере да спрече трговину људима и да заштите подносиоце представке (Чаудри и други против Грчке, ставови 111–115).

 

Недавно је ЕСЉП имао прилику да се позабави заштитом по члану 4. ЕКЉП и у погледу повреде права која је наступила због тога што је жена која је била жртва трговине људима приморана на проституцију, као и самом сексуалном експлоатацијом у предмету С. М. против Хрватске.^[1]

 

Предмет С. М. против Хрватске односи се на представку једне хрватске држављанке која се притужила да је била жртва трговине људима и да је потом била приморана на проституцију у самој Хрватској. Подноситељка представке је пре свега тврдила да државне власти нису адекватно одговориле на њену кривичну пријаву против човека који ју је присиљавао на проституцију, али Хрватска, по њеним наводима, није имала одговарајући правни оквир за решавање таквих предмета.

ЕСЉП је установио да – иако је у Хрватској постојао одговарајући правни оквир за инкриминацију трговине људима, присиљавање на проституцију и искоришћавање проституције – истрага коју су власти повеле тим поводом није била адекватна. ЕСЉП је између осталог установио да су хрватске власти пропустиле да разговарају с могућим сведоцима и да су, закључивши да је она сексуалне услуге пружала добровољно, погрешно одлучиле да не узму у обзир међународне законе о трговини људима према којима пристанак жртве није релевантан чинилац.

ЕСЉП је констатовао да се члан 4. у том случају, када је реч о тврдњи те подноситељке представке, може применити чак и ако нема међународног елемента у њеном положају жртве трговине људима будући да њу њен злостављач није приморао да пређе ниједну међународну границу. Осим тога, ЕСЉП је закључио да и трговина људима и искоришћавање проституције угрожавају људско достојанство и основне слободе, тако да не само трговина људима него и искоришћавање проституције спадају у поље дејства члана 4. ЕКЉП (став 54).

 

[1] S. M. v. Croatia, Представка бр. 60561/14.