Предмети у којима се ради о зависности

Већ је указано на то да положај зависности између чланова породице и њихових удаљенијих рођака или чак појединаца с којима нису ни у каквом сродству може бити важан за утврђивање потребе за пресељењем у неком конкретном случају у оној мери у којој зависно лице треба да буде у истој земљи у којој се налази особа од које је то лице зависно како би могло делотворно да користи пружену помоћ.

Када је реч о тражиоцима азила, у предмету К. против Савезне канцеларије за азил/K v Bundesasylamt/, C-245/11, СПЕУ је јасно ставио до знања да би, ако би се тражилац азила из једне земље чланице пребацио у земљу чланицу која је надлежна за обраду њеног захтева сходно уредби „Даблин II”, која је у то време била на снази, где та тражитељка азила има старатељство над лицем које од ње зависи, то било противно прописима. Због тога је држава у којој се налази зависно лице та која је надлежна за обраду захтева за азил старатељке. У датом предмету, радило се о мајци која је била тражилац азила и првобитно је поднела захтев за азил у Пољској. Међутим, она је одатле отишла у Аустрију, и ту почела да се стара о својој тешко болесној кћерки. Поново је поднела захтев за азил, сада у Аустрији. Члан 15. став 2. уредбе „Даблин II” (Уредба (EЗ) бр. 343/2003) није се могао тумачити искључиво у том смислу као да се односи на зависност једног тражиоца азила од другог, већ је обухватио и ситуацију у којој неко лице зависи од помоћи особе која је тражилац азила. У том смислу, земља чланица је у обавези да та два лица држи на окупу. То је у складу с хуманитарном сврхом на којој се заснива члан 15. став 2. уредбе „Даблин II”.