Захтев да члан породице уложи напоре у погледу интеграције у земљи у којој се остварује спајање породице

У предмету Државни секретар против К. и А.,^[1] од двеју држављанки трећих земаља – једне Азербејџанке и друге Нигеријке – тражено је да положе тест знања језика како би могле да се споје са члановима својих породица у Холандији. Трошкови курса и целокупан наставни материјал потребан за полагање теста износили су око 460 евра по једном покушају.

СПЕУ је констатовао да је начин на који су домаће власти примениле те мере и трошак који су наметнуле морао да подрије делотворност Директиве о спајању породице. Пре свега, СПЕУ је јасно ставио до знања да се такве „мере интеграције” могу користити само ако им је циљ олакшавање интеграције, а не „филтрирање” подносилаца захтева. Исто тако, као и у случају подносилаца захтева који траже да буду изузети од полагања теста по основу здравствених разлога, домаће власти су дужне да испитају, на индивидуалној бази, да ли је подносилац у стању да полаже тај тест.

СПЕУ је констатовао: [У] складу с начелом сразмерности […] мере које домаћи законодавац примењује када транспонује [Директиву о спајању породице] морају бити примерене остваривању циљева тог прописа и не смеју превазилазити оно што је неопходно за остваривање тих циљева [а то превазилажење] би наступило управо ако би се тај захтев примењивао систематски ради спречавања спајања чланова породице спонзора ... када они покажу спремност [да то учине] и уложе све напоре да постигну тај циљ.^[2]

[1] Minister van Buitenlandse Zaken v. K. and A., C-153/14.

[2] Делимично прилагођен цитат из: Студије УНХЦР (више пута цитиране у овом поглављу).