Угрожене категорије лица

Закон о странцима и Закон о азилу и привременој заштити садрже низ одредбаба којима се пружају посебне гарантије угроженим категоријама лица која су лишена слободе или им је кретање ограничено. У складу с чланом 92. Закона о странцима смештај малолетног странца у прихватилиште представља крајњу меру, мора трајати најкраћи могући временски период, а малолетник мора бити смештен заједно са родитељем, старатељем односно законским заступником. Уколико је у питању породица која чека удаљење, она мора бити смештена у одвојеном смештају у којем је приватност гарантована. У истом члану Закон предвиђа да ће се приликом боравка малолетника у прихватилишту водити рачуна о његовом најбољем интересу. Када су у питању малолетници без пратње, надлежни центар за социјални рад одређује смештај у установи социјалне заштите или специјализованим прихватилиштима намењеним за смештај малолетних странаца без пратње. Обавеза да се у односу на правила боравка у прихватилишту у обзир узму потребе и других посебно угрожених категорија лица такође је експлицитно предвиђена Законом (члан 91. став 2. тачка 7). Осим тога, када је у питању одређивање боравка у прихватилишту у сврху припреме враћања или извршења принудног удаљења, Закон о странцима као изузетак предвиђа ситуацију када странац има здравствене или друге посебне потребе, а у односу на кога постоји обавеза надлежних органа да се обезбеди други одговарајући смештај (члан 87. став 5).

Ако су испуњени услови за ограничење слободе кретања малолетног тражиоца азила, Закон о азилу и привременој заштити као једину меру предвиђа одређивање боравка у установи социјалне заштите за малолетна лица са појачаним надзором (члан 78. став 1. тачка 4). Закон о азилу предвиђа и обавезу да се виши ниво заштите у вези са ограничењем кретања пружи особама са посебним процесним или прихватним гарантијама, као што су малолетна лица, малолетна лица без пратње, особе са инвалидитетом, старија лица, труднице, самохрани родитељи са малолетном децом, жртве трговине људима, тешко болесна лица, особе са душевним поремећајима, као и лица која су била мучена, силована или изложена другим тешким облицима психолошког, физичког или полног насиља, као што су жене жртве сакаћења полних органа. Поменутим категоријама тражилаца азила може се одредити боравак у прихватилишту за странце само уколико се индивидуалном проценом утврди да такав смештај одговара њиховим личним околностима и потребама, а посебно здравственом стању (члан 80. став 1). Изузетак представљају малолетници без пратње којима се, као посебно угроженој категорији, не може одредити смештај у прихватилиште за странце већ искључиво боравак у установи социјалне заштите за малолетна лица са појачаним надзором, и то само ако се не могу делотворно применити алтернативне мере (члан 80. став 2).

Члан 80. Закона о азилу и привременој заштити:

„Лицу из члана 17. овог закона може се одредити боравак у прихватилишту за странце само ако се индивидуалном проценом утврди да такав смештај одговара његовим личним околностима и потребама, а посебно здравственом стању.

Малолетном лицу без пратње може се одредити боравак у установи социјалне заштите за малолетна лица са појачаним надзором ако се не могу делотворно применити алтернативне мере.”