Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ I - НАПРЕДНИ КУРС > Ситуације у којима може бити прекршено право тражиоца азила на приступ терирорији државе ради тражења заштите и легитимност таквих кршења сагласно правним инструментима ЕКЉП и праву ЕУ > Заустављање на граничним прелазима и приступ поступку подношења захтева за азил > Стандарди према ЕКЉП

Понашање граничних службеника и позитивне обавезе

У горе наведеном предмету Кефе и остали против Украјине, ЕСЉП је испитивао како је понашање граничара – чињеница да они нису испунили своје позитивне обавезе и њихово активно опструктивно понашање – утицало на права подносиоца представке по Конвенцији, притом посебно водећи рачуна о његовом праву да практично и делотворно искаже своје потребе за заштитом. Следећи закључци су посебно важни:

 

  • ЕСЉП је том питању приступио из угла одговорности граничара у смислу процене ризика, закључивши да су „у предметном времену [они] знали или је требало да знају да је први подносилац представке тражилац азила коме може бити потребна међународна заштита” (став 104). ЕСЉП је осудио то што су граничари упркос томе „покушали да га одврате од подношења захтева за такву заштиту”. То је учињено упркос томе што је подносилац представке изричито властима исказао своје потребе за заштитом.

 

  • Пропуст да се пруже процесна јемства: ЕСЉП је посебно нагласио то што граничари нису пружили „информације о поступцима за подношење захтева за азил”, нити су ваљано размотрили потребе подносиоца представке за заштитом. Установљено је да му је управо због тога ускраћена свака „реална и практична могућност да (граничарима) поднесе захтев за азил” пре но што су они донели одлуку којом су му забранили улазак на територију државе.

 

  • Приступ правном леку са суспензивним дејством када постоји опасност од враћања услед које се активира члан 3. Коначно (став 106. и даље), ЕСЉП је испитао то што, независно од пропуста граничара, украјинско унутрашње право није имало правни лек са аутоматским суспензивним дејством, чак и да је подносилац представке био у могућности да то у пракси затражи будући да је одлука којом му је забрањен улазак у земљу сместа ступила на снагу и постала извршна.