Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Повреде члана 3. које проистичу из других околности (дискриминација; здравствено стање; хуманитарни услови) − у земљи порекла и у земљи азила

Расна дискриминација

ЕСЉП је такође разматрао да ли у одређеним околностима дискриминација по основу расе може сама по себи представљати понижавајуће поступање у смислу члана 3. У том циљу ЕСЉП је дао кључни значај разматрању о томе да ли у смислу ЕКЉП појам „понижавајућег поступања” обухвата и поступање која не мора нужно бити физички насилно, али је, шире гледано, у супротности с људским достојанством.

Ово питање је разматрано у предмету Источноафрички Азијци (лица која уживају заштиту Велике Британије) против Уједињеног Краљевства.[1] Ту се радило о притужби поднетој против одлуке Уједињеног Краљевства да одбије пријем и протера мужеве британских држављанки које су већ имале боравак у Уједињеном Краљевству на темељу Закона о имигрантима из земаља Комонвелта који су у то време били на снази и сагласно којима су држављани Уједињеног Краљевства и колонија у источној Африци који су били азијског порекла подлегали имиграционој контроли. Подносиоци представке били су носиоци британских пасоша који нису имали право да се настане или да уђу у Уједињено Краљевство и који су били протерани из британских протектората у Африци, па су се нашли „ни на небу ни на земљи“ услед одлуке британских имиграционих власти.[2] Пожалили су се да поступак британских власти није био у супротности само са чланом 14. (забрана дискриминације), већ да је представљао и повреду члана 3. у том смислу што се према њима поступало као да су они „грађани другог реда”.

 

Источноафрички Азијци (лица која уживају заштиту Велике Британије) против Уједињеног Краљевства:

 

Европска комисија за људска права је разматрала да ли дискриминација може да се сврста у категорију понижавајућег поступања у смислу члана 3.

У члану 3. утврђено је да нико не сме бити подвргнут „мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању”. Израз „понижавајуће поступање” у том контексту указује на то да је општа сврха дате одредбе да спречи нарочито тешко угрожавање достојанства човека. Из тога следи да поступак којим се неком лицу приписује нижи ранг, положај, углед или личне особине може искључиво да се сматра „понижавајућим поступањем у смислу члана 3. онда када досегне одређени степен озбиљности”, а за „поступање према неком појединцу може се рећи да је "’понижавајуће’ у смислу члана 3. ако се он тим поступањем драстично понижава пред другима или ако се приморава да поступа противно својој вољи или савести”. Ова дефиниција је слична наведеном тумачењу; пре свега реч „драстично” указује на то да се члан 3. бави само оним „понижавајућим поступањем” које досегне одређени степен озбиљности. Комисија је стала на становиште да у датом предмету није потребна никаква даља мера, зато што је подносиоцима представке потом било допуштено да уђу у Уједињено Краљевство.

 

 

Иако у датом предмету није било наложено да се предузму било какве даље радње, Комисија је у вези с притужбом коју су подносиоци поднели по основу члана 3. приметила да дискриминација по основу расе може, у извесним околностима, и сама представљати понижавајуће поступање ако досегне довољан степен озбиљности.

 

[1] Европска комисија за људска права, East African Asians (British protected persons) v. the United Kingdom (одлука), представке бр. 4715/70, 4783/71 и 4827/71.

[2] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције, стр. 37.