Потреба да мере прихвата буду прилагођене индивидуалним околностима тражилаца азила

У пресуди у предмету Тарахел против Швајцарске,^[1] о којем је било говора у претходним одељцима, ЕСЉП је приметио да стање италијанског система прихвата тражилаца азила, иако [...] није упоредиво са ситуацијом у Грчкој, коју је Суд размотрио у предмету М. С. С. (став 121), није било такво да потпуно отклони сумње у погледу постојања објеката који су прилагођени породицама с децом. ЕСЉП је сматрао да у томе одлучујућу улогу има немогућност италијанске државе да пружи индивидуална јемства да ће, ако подносиоци представке буду пребачени из Швајцарске, њима бити понуђени услови који су прилагођени узрасту деце, као и да ће бити поштовано начело очувања јединства породице. Стога, иако ситуација у Италији није досегла ниво који би се могао упоредити са стањем уоченим у предмету М. С. С. (системске мањкавости), она је ипак неадекватна за задовољавање појачаних потреба ових подносилаца представке: породице са шесторо мале деце.

Важно је то што се у овој пресуди разјашњава да то што не постоје системске мањкавости у систему азила (тест М. С. С.) није довољно да се на основу тога изведе закључак о прилагођености земље за прихват тражилаца азила, већ се ти стандарди морају проверити у комбинацији с проценом индивидуалних околности конкретних тражилаца азила.

[1] Tarakhel v. Switzerland [Велико веће], представка бр. 29217/12.