Услови прихвата

ЕСЉП је у одређеном броју предмета анализирао обавезу да се обезбеде достојанствени услови прихвата.^[1] У некима од тих предмета ЕСЉП је донео важне пресуде о којима је већ било говора у претходним одељцима. Сада ћемо их испитати из угла доприноса који оне пружају развоју приступа и стандарда ЕСЉП у области прихвата тражилаца азила и услова у притвору.

У том смислу је био иновативан предмет М. С. С. против Белгије и Грчке, који смо већ поменули као прекретницу у пракси ЕСЉП у „даблинским предметима” (види горе). У том контексту, подносилац представке се пожалио да је због намерних поступака и пропуста грчких власти био остављен у потпуном сиромаштву и да није могао задовољити ни своје најосновније потребе.

Пресуда у предмету М. С. С, став 250: Суд сматра […] да је […] обавеза да се пружи смештај и обезбеде пристојни услови за сиромашне тражиоце азила сада утврђена позитивним прописима, па су грчке власти дужне да испуне ту обавезу, у складу са сопственим законодавством у које је инкорпорирано право Заједнице […]. У овом конкретном предмету подносилац представке сматра да су га грчке власти својим намерним чињењем или нечињењм онемогућиле да ужива своја права и задовољи основне животне потребе.

[1] N. v. the United Kingdom [Велико веће], представка бр. 26565/05; Tabesh v. Greece, представка бр. 8256/07; Louled Massoud v. Malta, представка бр. 24340/08; Rahimi v. Greece, представка бр. 8687/08; I. M. v. France, представка бр. 9152/09; Samsam Mohammed Hussein and Others v. the Netherlands and Italy, представка бр. 27725/10; Sharifi and Others v. Italy and Greece, представка бр. 16643/09; Tarakhel v. Switzerland [Велико веће], представка бр. 29217/12.