Као што је уочено у предметима који се односе на Уредбу „Даблин III”, иако је у области азила пажња ЕСЉП у великој мери посвећена првенствено повредама члана 3. које наступају као последица враћања у трећу земљу, у неким случајевима услови прихвата или лишења слободе у земљи азила могу, сами по себи, проузроковати повреду овог права. У својој пракси ЕСЉП препознаје тражиоце азила као припаднике нарочито запостављене и рањиве групе становништва којој је потребна посебна заштита.[1] И сами услови њиховог прихвата и притвора морају бити тако конципирани да су прилагођени њиховом посебном статусу и морају бити пропраћени одговарајућим јемствима.
[1] Oršuš and Others v. Croatia [Велико веће], представка бр. 15766/03, став 147, M. S. S, став 251.