Важно је то што је у предмету М. С. С. питање услова прихвата анализирано са становишта недовољних капацитета објеката који су у то време били за то предвиђени у грчком систему азила, што је приморавало тражиоце азила да живе као бескућници. ЕСЉП је заузео став да је то што грчке власти нису испуниле своју обавезу по праву ЕУ да обезбеде достојанствене животне услове тражиоцима азила проузроковало ситуацију у којој је подносилац представке био за дужи период приморан [...] да живи на улици, без средстава за живот и приступа санитарном чвору, и без икакве могућности да задовољи своје основне животне потребе (став 263). Оцењено је да је таква ситуација морала изазвати у подносиоцу представке осећања страха, узнемирености и потчињености која могу да проузрокују очајање, што је, у комбинацији с дуготрајном неизвесношћу [...] и потпуним недостатком било каквих изгледа да се положај [подносиоца представке] побољша досегло ниво озбиљности који је потребан да би се утврдила повреда члана 3. ЕКЉП.