Друго, на основу начина на који је формулисан, чланом 33. став 1. ограничава се заштита од протеривања на оне случајеве у којима би живот или слобода избеглице били угрожени у земљи повратка. Имплицитно, чини се да тај члан допушта повратак тамо где би тражилац азила и даље био изложен опасности од прогона, али не би био суочен са опасношћу по свој живот или слободу. И када је о том питању реч, интервенцијом УНХЦР разјашњено је да на основу припремних радова на тексту Женевске конвенције (travaux préparatoires) речи „где би његов живот или слобода били угрожени” [...] нису имале за циљ да утврде строжи критеријум од речи „оправдани страх од прогона”, које су наведене у дефиницији [...].[1]
[1] УНХЦР, Белешка о забрани протеривања (Note on Non-Refoulement (Submitted by the High Commissioner), EC/SCP/2 (1977), став 4, доступна на http://www.unhcr.rs/media/Beleska%20o%20zabrani%20proterivanja%20ili%20vracanja%20silom%20izvrsnog%20ko.pdf.