Концепт сигурне треће земље

Концепт сигурне треће земље уведен је у законодавство Републике Србије Законом о азилу, у ком је чланом 2. став 1. тачка 11. одређена сигурна трећа држава као држава која се налази на листи „коју утврђује Влада, која се придржава међународних начела о заштити избеглица садржаних у Конвенцији о статусу избеглица из 1951. године и Протоколу о статусу избеглица из 1967. године ... у којој је тражилац азила боравио или кроз коју је пролазио непосредно пре доласка на територију Републике Србије и у којој је имао могућност подношења захтева за азил, у којој не би био изложен прогону, мучењу, нељудском или понижавајућем поступку или враћању у државу у којој би његов живот, безбедност или слобода били угрожени.”  

Из ове дефиниције произлази да се под сигурном трећом земљом сматра држава која испуњава следеће критеријуме:

• налази се на Владиној листи;
• придржава се начела избегличке заштите;
• тражилац азила је у њој боравио или је кроз њу прошао пре доласка на територију Републике Србије; и
• у тој држави тражилац азила не би био изложен злостављању.

Поменута дефиниција не укључује и процену могућности или добијање гаранција да ће тражилац азила имати приступ поступку азила ако буде враћен у сигурну трећу земљу, што је велики пропуст у дефинисању овог концепта.

У члану 45. Предлога закона о азилу и привременој заштити се уводи дефиниција сигурне треће земље која је у већој мери усклађена са међународним стандардима. Тако се под овом земљом сматра држава у којој је тражилац азила сигуран од прогона. Овим предлогом закона је прописано да је у случају одбацивања захтева за азил применом концепта сигурне треће земље Канцеларија за азил у обавези да изда потврду којом се надлежни државни орган треће државе обавештава о томе да је концепт примењен и ако трећа држава одбије да прихвати странца и испита његов захтев, тада ће настати обавеза за Канцеларију за азил да испита тај захтев, улазећи у меритум предмета.