Даблински систем

Република Србија није чланица Европске уније, па није ни део Даблинског система. Ипак, пракса ЕСЉП у односу на даблинске предмете итекако је важна за Републику Србију. Наиме, ЕСЉП је први оборио претпоставку да све чланице Европске уније поштују међународне стандарде у области избегличке заштите. Тиме је пракса ЕСЉП постала важна и за српске органе који одлучују о захтеву за азил и примењују концепт сигурне треће земље. Тако је чувена пресуда у М. С. С. против Белгије и Грчке више пута цитирана у одлукама домаћих тела која одлучују о захтеву за азил. На ову пресуду се редовно позивају правни заступници у жалбама на првостепено решење и у тужбама Управном суду којим побијају другостепено решење. У једној пресуди Управни суд узео је у обзир ову пресуду, али је нашао да се она не може применити на конкретан предмет:[1]

”Наводи тужбе којима тужилац указује на одлуке Уставног суда Републике Србије и пресуду Европског суда за људска права у предмету М. С. С. против Белгије и Грчке,  нису од утицаја на другачију одлуку у овом предмету, имајући у виду да се не ради о истом чињеничном и правном стању ствари, при чему, Управни суд налази да наведена пресуда Европског суда може бити релевантна само у случају да тужилац у тужби истиче да му је у управном поступку пред надлежним органима управе у Републици Србији или у поступку пред судом повређено неко право заштићено одредбама Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.”

[1] Управни суд, предмет бр. 17 У 8414/16, пресуда од 2. септембра 2016.