Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - ОСНОВНИ КУРС > Сигурност негде другде“ – враћање сагласно Даблинској уредби и концепт сигурне треће земље по праву ЕУ > Приступ ЕУ и СПЕУ враћању сагласно Уредби „Даблин III“

Како функционишу враћања сагласно Даблинској уредби – процесне гарантије

Уредба „Даблин III“ садржи неколико захтева - у вези са роковима, јемствима, итд. – које државе чланице морају да поштују да би поступци азила били у складу са правом ЕУ. Ти захтеви, уређени члановима 21, 22, 25. и 29, обухватају:

 

• Потребу да држава чланица која пребацује подносиоца захтева прикупи одређене доказе пре но што га пребаци (члан 22) – [Европска] Комисија у спроведбеним актима утврђује, и потом периодично прегледа, два списка, указујући на релевантне елементе посредних и непосредних доказа.

 

• Поверљивост: Потреба за обезбеђивањем поверљивости личних података (члан 39): Државе чланице обезбеђују да правила о поверљивости утврђена националним правом обавезују органе из члана 35. у погледу свих података до којих дођу током обављања својих послова.

 

• Право на обавештење: Потреба да се лице уопштено обавести о Уредби „Даблин III“ (члан 4), о намери да буде пребачено у складу са том уредбом (поступак поновног прихвата или преузимања надлежности) и о расположивим правним лековима (члан 26). Члан 26: Када замољена држава чланица пристане да преузме надлежност или поново прихвати подносиоца представке […] држава чланица молиља обавештава то лице о одлуци о његовом пребацивању у надлежну државу чланицу и, по потреби, о одлуци да не разматра његов захтев за међународну заштиту. 2. Одлука из става 1. садржи обавештења о расположивим правним лековима, укључујући, када је предвиђено, и право лица да затражи одлагање извршења до одлуке о правном леку, те о роковима за подношење тих лекова и спровођење пребацивања.

 

• Лични разговор и право на делотворни правни лек: у члану 5. Уредбе „Даблин III“ је прописано да се са сваким подносиоцем захтева мора обавити лични разговор. Подносиоци захтева имају право на делотворан правни лек: или им се мора дозволити да у земљи остану док другостепени орган не одлучи о њиховој жалби на одлуку о пребацивању или другостепени орган мора да има могућност да извршење одлуке о пребацивању одложи, било по сопственој иницијативи или на захтев (члан 27. став 3).^[1]

 

• Процесне гарантије за рањиве категорије које се пребацују сагласно Уредби „Даблин III“

 

Малолетници без пратње и породице: Критеријуми за одређивање надлежне државе чланице у случају најближих чланова породице (дефинисаних у члану 2. став 1. тачка г) утврђени су у члановима 8-11. и 16. Уредбе „Даблин III“.

Хуманитарна клаузула: изузетно од правила утврђених Уредбом „Даблин III“, држава чланица може затражити од друге државе чланице ЕУ да размотри захтев уколико постоје одређени хуманитарни разлози, обично како би се спојили “остали“ чланови породице (сродници, итд.) или из посебних културолошких разлога, чак и онда када та друга држава чланица није надлежна по основу критеријума утврђених у члановима 8-11. и 16.  Лица о којима је реч свој пристанак морају да дају у писаном облику (члан 17. став 2).    

Држава чланица молиља мора уз захтев за преузимање надлежности да приложи сав материјал који поседује како би замољена држава чланица могла да оцени ситуацију. Замољена држава чланица спроводи све потребне провере ради испитивања наведених хуманитарних разлога и држави чланици молиљи одговара у року од два месеца од пријема захтева посредством мреже електронске комуникације ‘DubliNet’ формиране у складу са чланом 18. Уредбе (EC) бр. 1560/2003. У случају одбијања захтева наводе се разлози на којима се одбијање темељи. Када замољена држава чланица прихвати захтев, на њу се преноси надлежност за разматрање захтева.  

Чланом 7. став 3. Уредбе „Даблин III“ се од држава чланица захтева да у обзир узму све расположиве доказе о присуству чланова породице и сродника подносиоца захтева у некој другој држави чланици, ако су ти докази предочени пре но што нека друга држава чланица прихвати надлежност за разматрање захтева за азил, а још није донета мериторна одлука о претходном захтеву. Када су у питању озбиљни хуманитарни разлози, држава чланица ЕУ може у одређеним околностима постати надлежна за разматрање захтева за азил када једно лице издржава друго, под условом да међу њима постоје породичне везе.

Алтернативно, држава чланица, чак и када није надлежна по Уредби „Даблин III“, ипак може одлучити да примени своја дискрециона овлашћења и размотри захтеве (на основу „клаузуле о суверенитету“ из члана 17. став 1). Према члану 3. став 2. Уредбе „Даблин III“, када би подносилац захтева пребацивањем у државу чланицу која се сходно уредби сматра надлежном био изложен опасности од злостављања забрањеног чланом 4. Повеље, држава која намерава да подносиоца захтева пребаци мора да размотри остале критеријуме из уредбе и у разумном року утврди да ли се сходно њима може одредити надлежност неке друге државе чланице за разматрање захтева. То би могло довести до тога да прва поменута држава постане надлежна за разматрање захтева како би се елиминисала опасност од повреде основних права подносиоца захтева.^[2]

 

[1] Цео пасус доступан је у наведеном Приручнику из европског права у области азила, граница и имиграције Европске агенције за основна права, стр. 102.

[2] Ibid.