Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - ОСНОВНИ КУРС > Сигурност негде другде“ – враћање сагласно Даблинској уредби и концепт сигурне треће земље по праву ЕУ > Приступ ЕУ и СПЕУ враћању сагласно Уредби „Даблин III“

Процесна правила и критеријуми за пребацивање тражилаца азила из једне државе чланице ЕУ у другу: „Даблински предмети“

Као што је поменуто, Уредбом „Даблин III“ се уређује одређивање надлежности за разматрање захтева за међународну заштиту у европском простору на основу скупа правила и критеријума. У Уредби „Даблин III“ је утврђена хијерархија критеријума (у члану 7) на основу којих се држава чланица Даблинског система проглашава надлежном за разматрање захтева за међународну заштиту поднетог у једној од земаља у Даблинском систему. Сходно тој уредби, ови се критеријуми имају примењивати по реду утврђеном у члану 7, у светлу веће осетљивости интереса које су осмишљени да штите. Примену критеријума стога треба разматрати по реду по којем су наведени у Уредби. То су следећи критеријуми:

 

1. Малолетници (члан 8): Када је подносилац захтева малолетник без пратње надлежна држава чланица је она у којој се законито налази члан породице или брат или сестра малолетника без пратње, под условом да је то у најбољем интересу малолетника. . […]; 2.  Када је подносилац захтева малолетник без пратње који има сродника који се законито налази у другој држави чланици и када се на основу индивидуалног разматрања утврди да се сродник може старати о малолетнику, та држава чланица спаја малолетника са његовим сродником и биће надлежна, под условом да је то у најбољем интересу малолетника. 3.  Када чланови породице, браћа или сестре или сродници […] бораве у више држава чланица, надлежна држава чланица одређује се на основу најбољих интереса малолетника без пратње. 4.  У одсуству [наведених чланова породице или сродника] надлежна је она држава чланица у којој је малолетник без пратње поднео захтев за међународну заштиту, под условом да је то у најбољем интересу малолетника. […];
2. Чланови породице који су корисници међународне заштите или који су поднели захтев за добијање те заштите (чланови 9. и 10): члан 9: Када подносилац захтева има члана породице, независно од тога да ли је породица претходно заснована у земљи порекла, коме је као кориснику међународне заштите допуштен боравак у држави чланици, та држава чланица надлежна је за [разматрање захтева], под условом да лица о којима је реч писаним путем изразе ту жељу; члан 10: Када подносилац захтева има члана породице у држави чланици о чијем захтеву […] није донета првостепена одлука, та држава чланица надлежна је за [захтев], под условом да лица о којима је реч писаним путем изразе ту жељу;
3. Породични поступак (члан 11): када више чланова породице и/или малолетне браће или сестара који нису у браку истовремено поднесе захтеве за међународну заштиту у истој држави чланици или на датуме који су довољно близу да поступци за одређивање надлежне државе чланице буду спојени и кад би примена критеријума из ове уредбе довела до њиховог раздвајања, надлежна држава чланица одређује се на следећи начин: (a) за разматрање захтева за међународну заштиту свих чланова породице и/или малолетне браће и сестара који нису у браку надлежна је држава чланица која је по критеријумима надлежна за највећи број дотичних лица; (б) у недостатку наведеног, […] држава чланица одговорна за разматрање захтева најстаријег лица о коме је реч;
4. Издавање дозвола боравка или виза (члан 12): Када подносилац захтева поседује важећу исправу о боравку, за разматрање захтева […] надлежна је држава чланица која ју је издала [у складу са Даблинским системом];
5. Улазак и/или боравак (члан 13): Када се на основу непосредних или посредних доказа […] утврди да је подносилац захтева незаконито при доласку из треће земље копненим, морским или ваздушним путем прешао границу неке државе чланице, држава чланица у коју је на тај начин ушао је надлежна[…]. Та надлежност престаје 12 месеци од датума незаконитог преласка границе;
6. Улазак без обавезе поседовања визе (члан 14): Када држављанин треће земље или лице без држављанства уђе на територију [државе чланице] за коју није у обавези да поседује визу, та [држава чланица] је надлежна […];
7. Захтев у међународном транзитном подручју аеродрома (члан 15): Када […] поднесе захтев за међународну заштиту у међународном транзитном подручју аеродрома [државе чланице] , за разматрање захтева надлежна је та држава чланица.

 

Од критеријума наведених у Уредби „Даблин III“  се у великом броју случајева у Европи предност даје критеријуму „незаконитог уласка“ (види наведени члан 13), како у поднетим захтевима за преузимање надлежности, тако и у захтевима за поновни прихват, иако би малолетници и чланови породица могли да имају користи од поступка „преузимања надлежности“. Стога државе чланице на јужним и источним ободима европског региона на крају у великој мери сносе највећи терет мигрантске кризе, јер су у већини случајева то прве земље у које улазе држављани трећих земаља у потреби за међународном заштитом. Мање прибегавање примени осталих критеријума, нарочито оних осмишљених како би заштитили децу и јединство породице, главни је узрок критика на рачун функционисања Даблинског система у пракси.

Како би се утврдило у коју је државу чланицу тражилац азила прво ушао, по његовом доласку на територију му се узимају отисци прстију који се уносе у базу Eurodac (види Уредбу ЕУ о успостављању система Eurodac, бр. 603/2013). Све државе чланице Даблинског система затим могу да приступе тим подацима и да их користе. На пример, ако тражилац азила стигне у земљу А, тамо поднесе захтев за азил и тамо му буду узети отисци прстију, а потом отпутује у земљу Б, отисци прстију који му се узму у земљи Б се пореде са онима узетим у земљи А, а земља Б онда примењује Даблинске критеријуме како би утврдила да ли је за разматрање захтева за азил надлежна она или земља А.

У Уредби „Даблин III“ су прописана процесна правила којима се уређује пребацивање тражиоца азила у надлежну државу чланицу ако се на основу критеријума успостављених том уредбом утврди да је нека друга држава, а не она у којој се тражилац азила налази, надлежна за разматрање његовог захтева за међународну заштиту. Ове активности су познате као захтеви и поступци „преузимања надлежности“ и „поновног прихвата“. Први се покрећу када тражилац азила поднесе свој први захтев за међународну заштиту у земљи која није она земља која је одређена као надлежна сходно Даблинској уредби. „Захтеви за поновни прихват“ и поступци пребацивања који следе се, пак, активирају када је подносилац захтева прво изразио своје потребе за заштитом у једној држави чланици ЕУ, али се потом преселио у другу земљу у којој је поднео нови захтев за азил.

 

• Захтеви за преузимање надлежности

Члан 21: Када држава чланица у којој је поднет захтев за међународну заштиту сматра да је друга држава чланица надлежна за разматрање захтева, може што је пре могуће, а у сваком случају у року од три месеца од дана подношења захтева у смислу члана 20. став 2, затражити од друге државе чланице да преузме надлежност над подносиоцем захтева.

Члан 22: Замољена држава чланица обавља све потребне провере и доноси одлуку о захтеву за преузимање надлежности над подносиоцем захтева у року од два месеца од пријема захтева.

 

• Захтеви за поновни прихват

Члан 25: Замољена држава чланица спроводи потребне провере и доноси одлуку о захтеву за поновни прихват лица о коме је реч што је пре могуће, а најкасније месец дана од пријема захтева. Тај се временски рок скраћује на две недеље када се захтев темељи на подацима прибављеним из система Eurodac.

 

Члан 29: Пребацивање подносиоца захтева или другог лица из члана 18. став 1. тачке ц. и д. из државе молиље у надлежну државу чланицу спроводи се у складу с националним правом државе чланице молиље, након саветовања између држава чланица о којима је реч, што је пре могуће, а најкасније у року од шест месеци од када држава чланица прихвати захтев друге државе чланице да преузме надлежност или поново прихвати лице о коме је реч или правоснажне одлуке по жалби или ревизији, када је у складу са чланом 27. став 3. предвиђено суспензивно дејство.