У претходном одељку смо указали на забрану враћања тражиоца азила у његову земљу порекла или трећу земљу у којој може бити изложен опасности од озбиљне штете у складу са начелом о забрани протеривања. И у међународном и у праву ЕУ су изричито препознате као изузетак од овог начела ситуације у којима се не сматра да би враћање тражиоца азила у његову земљу порекла или трећу земљу без разматрања суштине његовог захтева довело до наведене опасности, те да је оно дозвољено. У претходном поглављу смо навели да када држава која разматра захтев за азил на основу уверљивих доказа сматра да је земља порекла подносиоца захтева сигурна, она може да одлучи да одбије захтев у складу са правилом о „сигурној земљи порекла“ (СЗП).