Право на делотворно правно средство у случају изручења које се врши у складу с одредбама Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима

Иако је у другом поглављу овог приручника већ било речи о проблему који се појавио у пракси а који се тиче паралелног одвијања екстрадиционог поступка и поступка за добијање азила, тај проблем је био анализиран превасходно са аспекта екстрадиционог притвора и заштите права на слободу и безбедност личности тражилаца азила. Међутим, у пракси је до изражаја дошао и други аспект овог питања који се тиче права на правно средство у случајевима протеривања. Наиме, у два случаја из 2017. године, лица су након правноснажно окончаног екстрадиционог поступка изручена државама које су тражиле њихово изручење, при чему поступци по захтевима за азил нису били окончани правноснажно.^[1] У оба случаја захтеви за азил су одбачени на основу примене концепта сигурне треће државе. Како захтеви за азил нису били испитани у меритуму, предмет испитивања нису били ни ризици од евентуалног прогона, извршења смртне казне, мучења, нечовечног или понижавајућег поступања у земљи која захтева изручење странца. Имајући у виду одредбу члана 39. Устава Републике Србије којом је забрањено протеривање странца на територију на којој му прети прогон због његове расе, пола, вере, националне припадности, држављанства, припадности одређеној друштвеној групи, политичког мишљења или где му не прети озбиљно кршење права зајемчених Уставом, али и одредбе међународних конвенција, попут Конвенције УН против тортуре, чија је уговорница Република Србија, приликом доношења одлуке у поступку екстрадиције неопходно је ценити околности и потенцијалне ризике који прате враћање тражилаца азила у државу која захтева изручење, тим пре што се у својству државе молиље може наћи и држава порекла. У другом поглављу је већ речено да је у једном од два поменута случаја у којима су се азилни и екстрадициони поступак одвијали истовремено, Република Србија изручила тражиоца азила иако је Комитет УН против мучења изрекао привремену меру.^[2]

[1] Београдски центар за људска права, Право на азил у Републици Србији 2017, 2018, стр. 35-36, доступно на http://www.bgcentar.org.rs/bgcentar/wp-content/uploads/2018/04/Pravo-na-azil-u-Republici-Srbiji-2017.pdf.

[2] Одлука Комитета УН против мучења бр. 857/2017 од 11. децембра 2017. године.