Закон о странцима

Закон о странцима Републике Србије у члану 83. предвиђа да странац не сме бити принудно удаљен на територију на којој му прети прогон или на којој постоји ризик да ће бити подвргнут извршењу смртне казне, мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, односно тамо где му прети озбиљно кршење права зајамчених Уставом. Забрана принудног удаљења односи се и на странца за кога се основано може сматрати да угрожава безбедност Републике Србије, под условом да постоји ризик да ће на територији на коју се враћа бити подвргнут извршењу смртне казне, мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању (члан 83. став 3). Принудно удаљење малолетника без пратње није дозвољено, осим у случају да је надлежни орган уверен да ће малолетник бити враћен члану породице, старатељу или одговарајућој установи за прихват деце (члан 83. став 4).

Одредба члана 83. Закона о странцима има двоструки значај када су у питању различите одлуке на основу којих странцима може бити наложено да напусте територију Републике Србије. С једне стране, одредбом члана 83. закона се намеће обавеза надлежном органу да приликом доношења сваке одлуке која за последицу може имати удаљење странца испита да ли постоји опасност од прогона или пак извршења смртне казне или мучења на територији на коју се странац враћа. С друге стране, уколико су испуњени услови за примену члана 83. закона, правна средства која странцу стоје на располагању против првостепених одлука ће одложити извршење тих одлука, чак и у ситуацијама у којима жалба нема суспензивно дејство.