Устав Републике Србије

Устав Републике Србије  гарантује у члану 36. право свих на једнаку заштиту и на правно средство, али и прописује у члану 39. да странац може бити протеран искључиво на основу одлуке надлежног органа, у законом предвиђеном поступку и уколико му је обезбеђено право на жалбу.

Члан 36, став 2. Устава:

”Свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.”

Члан 39, став 3. Устава:

„Странац може бити протеран само на основу одлуке надлежног органа, у законом предвиђеном поступку и ако му је обезбеђено право жалбе и то само тамо где му не прети прогон због његове расе, пола, вере, националне припадности, држављанства, припадности одређеној друштвеној групи, политичког мишљења или где му не прети озбиљно кршење права зајемчених овим уставом.“