ЕСЉП је у својој судској пракси у више различитих прилика указивао на то колико је важно да се обезбеди правна помоћ. С обзиром на техничку природу поступка, често је за делотворан приступ подносиоца представке правном леку пресудно важно да он може да се ослони на то да ће добити правне информације. У многим земљама, специјализоване организације које раде с мигрантима пружају такве информације у случајевима у којима се ради о тражиоцима азила и мигрантима у неизвесним ситуацијама зато што ти људи, по правилу, немају довољно ресурса да ангажују адвоката по свом избору. Међутим, у том смислу су државне власти одговорне да обезбеде да постоји тај облик подршке. Тако је, на пример, у предмету М. С. С., ЕСЉП нагласио да подносилац представке (319) није добио информације о могућности приступа организацијама које нуде правну помоћ и смернице. По мишљењу ЕСЉП, та околност такође може представљати препреку која спречава приступ правном леку и спада у поље дејства члана 13, нарочито уколико се ради о тражиоцима азила.
У предмету Илијас и Ахмед против Мађарске (о коме Велико веће још одлучује), ЕСЉП је, бавећи се тим аспектом, саопштио да су околности подносилаца представке и њихово укупно поимање поступка били додатно отежани чињеницом да они нису могли пре рочишта да се састану са својим адвокатом и детаљно размотре свој случај (став 124).