Важно је да поново истакнемо како забрана протеривања (non-refoulement) такође обухвата случајеве опасног враћања у друге земље чланице СЕ. Иако су се, хронолошки гледано, предмети који су се нашли пред ЕСЉП бавили одговорношћу државе која испоручује појединца трећој држави у којој то протерано лице може бити суочено са опасношћу од тога да му буде нанета велика штета сагласно члановима 2. и 3. ЕКЉП, иста могућност постоји и када је реч о враћањима у земљу која је такође члан СЕ.[1] Предмети који су најилустративнији за то јесу предмети М. С. С. против Белгије и Грчке и Тарахел против Швајцарске. И о једном и о другом предмету већ је било доста говора у претходним поглављима овог приручника зато што су они индикативни за начин на који се развијао приступ ЕСЉП члану 3. у контексту азила и миграција. Веома често се ти предмету означавају као „даблински предмети” јер се баве одлукама о трансферу донетим по основу „Даблинске уредбе” ЕУ.
У предмету М. С. С. против Белгије и Грчке (Представка бр. 30696/09), подносилац представке је допутовао из Авганистана у Грчку, где су му узети отисци прстију, а одатле је отишао у Белгију, где је поднео захтев за азил. Сагласно „Даблинској уредби”, подносилац представке је враћен из Белгије у Грчку, где је започео поступак подношења захтева за азил. Након што се суочио с многобројним проблемима у том поступку и пошто је постао бескућник, подносилац представке је ухапшен када је покушао да напусти Грчку уз фалсификоване исправе. Задржан је у притвору, осуђен на казну затвора од два месеца чије је издржавање одложено да би га, после његовог другог покушаја да напусти Грчку – полиција пребацила на турску границу ради протеривања, али је „у последњем тренутку грчка полиција одлучила да га не протера”, навео је подносилац представке, „због присуства турске полиције” (став 53). ЕСЉП је установио да је у датом случају био прекршен члан 13. Конвенције прочитан заједно са чланом 3. због недостатака у грчком поступку доделе азила и могућности да се подносилац представке суочи са опасношћу од протеривања у Авганистан, а да није ваљано испитан цео његов случај и да он није имао приступ делотворном правном леку. Конкретно: (став 321) ЕСЉП закључује да је прекршен члан 13. Конвенције сагледан у вези са чланом 3. због недостатака у начину на који су грчке власти разматрале захтев за азил који је поднео подносилац представке и ризик с којим се он суочава да буде директно или индиректно враћен земљу порекла без икаквог темељнијег испитивања суштине (меритума) његовог захтева за азил и без могућности да он приступи делотворном правном леку. |
[1] Обратите пажњу на то да су све земље чланице Европске уније истовремено и земље чланице Савета Европе. Стога одлуке о премештању или враћању из једне земље чланице ЕУ у другу земљу чланицу ЕУ, сагласно „Даблинској уредби”, такође могу отворити питања по ЕКЉП ако до повреде неке одредбе ЕКЉП дође у контексту тог враћања.