Шта се сматра ”враћањем” у смислу ЕКЉП за сврхе члана 13.

Појам протеривање (refoulement) детаљно је разматран у претходном издању овог приручника и нећемо се више подробно бавити њиме у овом ставу. Ради јасноће довољно је подсетити на то да се сматра да је реч о протеривању (refoulement) онда када постоји суштински основ да се сматра да ће лице ако буде враћено, бити изложено опасности од поступања које је супротно члановима 2. и 3. ЕКЉП. У смислу судске праксе ЕСЉП, подједнака важност се такође придаје случајевима у којима је лице било жртва праксе колективног протеривања услед чега су његове специфичне околности могле бити пренебрегнуте и оно је могло да се суочи с подједнако тешким последицама пошто буде враћено. У судској пракси ЕСЉП, ситуације у којима се радило о решењима о враћању странаца – иако су поступци и путеви били различити – у другу земљу обухватају следеће