Привремени боравак без испуњења општих услова из члана 43. може се одобрити странцу за којег се претпоставља да је жртва трговине људима. Због посебне осетљивости ове категорије лица, Закон о странцима предвиђа да у односу на малолетнике без пратње постоји обавеза надлежних државних органа да, у циљу спајања породице, предузму све мере како би се утврдило да ли се на територији Републике Србије налазе чланови његове породице. Међутим, Закон у члану 62. ставу 9. инсистира на примени принципа најбољег интереса детета, те предвиђа да ће до спајања малолетника са породицом доћи само уколико је то у најбољем интересу детета, односно да до спајања неће доћи ако постоји сумња да је породица умешана у трговину људима.