Закон о странцима предвиђа неколико облика боравка на територији Републике Србије који се странцу може дозволити по основу спајања породице и потребе очувања јединства породице. Закон разликује привремени боравак, самостални боравак као и стално насељење у посебним случајевима, те прописује начела и правила поступка по поднетом захтеву. Од посебног значаја је разлика коју Закон о странцима предвиђа у погледу услова које различите категорије странаца морају испунити да би добиле одобрење боравка, односно чињеница да Закон прописује блаже услове за привремени боравак члана породице странца коме је одобрен захтев за азил.