Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ III - НАПРЕДНИ КУРС > Општа начела на којима почива право на спајање породице у међународном и регионалном праву људских права > Чланови породице у смислу спајања породице и неки процесни и суштински стандарди у вези са поновним успостављањем породичних веза у контексту миграција > Регионални стандарди

Савет Европе

Када је реч о инструментима Савета Европе, препоруке Парламентарне скупштине (ПССЕ) и Комесара за људска права, између осталог, садрже важне смернице.^[1] Признајући сву хетерогеност домаће праксе и позивајући на усклађивање тог појма међу свим земљама чланицама, ПССЕ у својим препорукама наводи да, за потребе спајања породице, израз „чланови породице” треба схватити у том смислу да обухвата природну породицу, партнере с којима није склопљен званични брак, укључујући истополне партнере, ванбрачно рођену децу, децу под заједничким старатељством, као и зависну пунолетну децу и зависне родитеље на основу начела зависности.^[2] Тиме је Савет Европе практично прихватио широко тумачење које УНХЦР даје том појму, како је то горе објашњено. Ни догађаји који изазивају поремећај односа међу родитељима, као што је развод или одвојени живот или раскид ванбрачне заједнице такође не би смели да утичу на однос детета са сваким родитељем понаособ.^[3]

Све што је горе наведено потврђују и Препоруке комесара за људска права Савета Европе, у којима налазимо одјек почетног става УНХЦР према том питању. У Препорукама се прихвата „широко тумачење” ко су то све чланови породице, тако да се утврђује да категорија „супружник” треба да се прошири тако да више не обухвата само брачне заједнице и грађанска партнерства него и појединце који су се верили или који су ступили у обичајни брак […] или који су у дуготрајном партнерству (што обухвата и истополну партнерску заједницу).^[4]

 

Када је реч о стандардима ЕКЉП, како је уочено у студији УНХЦР из 2018. године која је посвећена том питању, ЕСЉП […] прихвата да истополни парови који су у вези могу представљати породични живот, чак и онда ако не живе заједно, као и породичну јединицу (референца на предмет Шалк и Копф против Аустрије/Schalk, Kopf/ и Пајић против Хрватске). Нарочито је у предмету Пајић ЕСЉП разматрао другачије поступање према ЛГБТ паровима као основ за покретање питања дискриминације, у том смислу да је подносиоцима представке одбијен захтев за издавање боравишне дозволе ради спајања породице у Хрватској јер Закон о странцима искључује могућност да лица која живе у истополној вези добију дозволу за спајање породице. Слично резоновање налазимо у пресуди Тадеучи и Макол/Taddeucci, McCall/ против Италије.^[5]

 

Пошто има пресудан значај за ово поглавље, следе информације о ставу ЕСЉП према спајању породице, будући да је ЕСЉП као кључно тело за одлучивање о примарном инструменту Савета Европе за заштиту људских права – ЕКЉП.

 

[1] ПССЕ, Комитет за миграције, избеглице и расељена лица, Документ о ставовима према спајању породице, AS/Mig (2012) 01, 2. фебруар 2012, доступно на: http://www.refworld.org/docid/583ed4ef7.html

[2] ПССЕ, Комитет за миграције, избеглице и расељена лица, документ са ставовима о спајању породице, AS/Mig (2012) 01, од 2. фебруара 2012, на : http://www.refworld.org/docid/583ed4ef7.html; цитирано у: „Истраживање правне политике и политике заштите УНХЦР”, „Основно право” на јединство породице избеглица и других лица која имају потребу за међународном заштитом у контексту спајања породице, јануар 2018 2018 PPLA/2018/02.

[3] Комитет министара, Препорука о правном статусу лица примљених ради спајања породица, Rec (2002)4, Заштита, такође потврђује овај приступ, објашњавајући да су чланови породице „супружник, зависна малолетна деца и, сагласно унутрашњем праву или пракси, остали сродници”.

[4] Види УНХЦР, „Основно право” избеглица на јединство породице (цитирано на више места).

[5] Текст целог тог става може се наћи у: УНХЦР „Основно право” избеглица на јединство породице (цитирано на више места).