Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС > Лишење слободе сходно члану 5 ЕКЉП и ограничења слободе кретања сходно члану 2 Протокола број 4 уз ЕКЉП > Ограничење слободе кретања и лишење слободе према прописима о странцима и тражиоцима азила > Лишење слободе миграната и тражилаца азила > Разлози за лишење слободе миграната

Боравак у Прихватилишту за странцe

У складу с чланом 87. Закона о странцима, странац се смешта у прихватилиште само уколико у конкретном случају обавезан боравак на одређеној адреси не би представљао ефикасну меру за обезбеђење доступности странца у сврху припреме враћања или извршења принудног удаљења. Решење о одређивању боравка у прихватилишту доноси надлежни орган или гранична полиција када постоји ризик да странац неће бити доступан надлежном органу ради спровођења принудног удаљења и када странац избегава или омета припрему за враћање односно принудно удаљење. Трајање боравка у прихватилишту регулисано је чланом 88. Закона о странцима. Боравак треба да траје што је краће могуће и не може бити дужи од 90 дана. После истека рока од 90 дана странцу се може продужити боравак у прихватилишту најдуже још 90 дана само уколико странац намерно омета принудно удаљење. У сваком случају, укупно време боравка у прихватилишту не може бити дуже од 180 дана. Против решења о смештају лица у прихватилиште и решења о продужењу смештаја, није дозвољена жалба. Чланом 90 Закона о странцима предвиђена је само могућност покретања управног спора и то у року од 8 дана од дана уручења одлуке с тим што тужба не одлаже извршење решења. Истом одредбом је предвиђена обавеза суда да о тужби одлучи у року од 15 дана од дана подношења тужбе.

 

С обзиром на то да у складу с одредбом члана 91. Закона о странцима странац не може да напусти прихватилиште без одобрења, дискутабилно је да ли је у питању мера која подразумева лишење слободе, или се пак може квалификовати као ограничење слободе кретања. Осим тога, Закон не предвиђа могућност подношења жалбе на решење о одређивању боравка у прихватилишту, док жалба као правни лек постоји у случају одређивања обавезног боравка иако се ради о мање интрузивној мери.

 

Законом о странцима (члан 89. став 4) је прописано да ће странац одмах бити отпуштен из прихватилишта ако затражи азил у Републици Србији, осим уколико постоје разлози за ограничење кретања тражиоца азила у складу са одредбама Закона о азилу и привременој заштити.

 

Члан 87. Закона о странцима:

 

1. „Странцу који се налази у поступку враћања, а у сврху припреме враћања или извршења принудног удаљења одређује се боравак у прихватилишту на основу решења надлежног органа или решења граничне полиције о смештају странца у прихватилиште.
2. Смештај странца у прихватилиште из става (1) овог члана надлежни орган или гранична полиција ће одредити уколико се у конкретном случају не могу ефикасно применити одредбе које се односе на обавезни боравак странца из члана 93. овог закона, а нарочито ако:

 

1. постоји ризик да странац неће бити доступан надлежном органу ради спровођења принудног удаљења,
2. странац избегава или омета припрему за враћање односно принудно удаљење.
3. Ризик да странац неће бити доступан надлежном органу ради спровођења принудног удаљења представља постојање оправдане сумње да страни држављанин неће добровољно напустити Републику Србију и поступити у складу са решењем о враћању. Основана сумња из овог става постоји уколико странац:
   1. не поседује документа за утврђивање идентитета;
   2. не сарађује у поступку враћања или омета своје удаљење;
   3. није добровољно напустио Републику Србију;
   4. не сарађује у поступку утврђивања идентитета или држављанства или је о себи дао лажне или противречне податке;
   5. користи или је користио лажне или фалсификоване документе;
   6. покуша или је већ ушао у Републику Србију на незаконит начин;
   7. није поштовао обавезе из решења о обавезном боравку у одређеном месту;
   8. нема родбину или друштвене везе у Републици Србији;
   9. нема средстава за обезбеђивање смештаја, односно издржавање.
4. Сматра се да странац избегава или омета припреме за враћање или принудно удаљење уколико његов идентитет не може да се утврди, односно уколико странац не поседује путну исправу.
5. Изузетно од става (1) овог члана, странцу који има здравствене или друге посебне потребе, обезбедиће се други одговарајући смештај.
6. Странац коме се одређује боравак у прихватилишту се у најкраћем року, писаним путем, на језику који разуме или се оправдано претпоставља да га разуме, обавештава о разлозима за одређивање боравка.”

 

Члан 88. Закона о странцима:

 

1. „Боравак странца у прихватилишту траје што је краће могуће, а током боравка странца у прихватилишту мора бити довољно изгледа да се странац може принудно удаљити. Трајање боравка у прихватилишту не може бити дуже од 90 дана.
2. После истека временског периода из става (1) овог члана, странцу се може продужити боравак у прихватилишту најдуже још 90 дана уколико:
   1. странцу и даље није утврђен идентитет;
   2. странац намерно омета принудно удаљење.
3. Решење о продужењу смештаја странца у прихватилишту доноси Министарство унутрашњих послова најкасније 15 дана пре истека времена за које је одређен боравак у прихватилишту.
4. Укупно време боравка у прихватилишту не може бити дуже од 180 дана.
5. Време које је странац провео на издржавању казне затвора или у притвору, не урачунава се у време боравка у прихватилишту.”

 

Члан 90. Закона о странцима:

 

1. „Против решења надлежног органа или граничне полиције о смештају лица у прихватилиште и решења о продужењу смештаја, није дозвољена жалба.
2. Против одлуке може се покренути управни спор, у року од 8 дана од дана уручења одлуке.
3. Тужба не одлаже извршење решења.
4. Суд је дужан да о тужби одлучи у року од 15 дана од дана подношења тужбе.”

 

Члан 91. Закона о странцима:

 

1. „Странац је дужан да се придржава кућног реда и правила боравка у прихватилишту, које не може да напусти без одобрења.
2. Кућни ред и правила боравка у прихватилишту прописује министар надлежан за унутрашње послове. Кућним редом се нарочито уређује:
   1. обавеза странца да не напушта прихватилиште без одобрења;
   2. обавеза странца да сарађује у поступку враћања и да поштује кућни ред и правила боравка у прихватилишту;
   3. право странца да оствари контакт са адвокатом, члановима породице и надлежним конзуларним службама;
   4. право странца на хитну медицинску помоћ;
   5. право странца да одређени временски период у току дана проведе на отвореном и да има могућност за рекреацију;
   6. право странца да у предвиђеној процедури искаже незадовољство условима смештаја у прихватилишту;
   7. обавезе релевантних органа да узму у обзир потребе посебно угрожених лица;
   8. право релевантних и надлежних националних, међународних и невладиних организација да посете прихватилиште;
   9. обавезу прихватилишта да информације о кућном реду и правилима боравка у прихватилишту дају странцу на увид на језику који разуме, или се може претпоставити да разуме;
   10. правила поступања полицијских службеника у прихватилишту у случају да странац крши кућни ред и правила боравка у прихватилишту.”