Лишење слободе због недозвољеног преласка државне границе

Одредбе кривичних и прекршајних закона Републике Србије који уређују недозвољен и незаконит улазак не примењују се на тражиоце азила као посебно угрожену категорију миграната. Наиме, чланом 8. Закона о азилу и привременој заштити Републике Србије у домаћи правни оквир је уграђено једно од најзначајнијих начела међународног права у погледу лишења слободе миграната и тражилаца азила – начело некажњавања тражилаца азила због незаконитог уласка у земљу. У складу с чланом 8. Закона, странац неће бити прекршајно гоњен, нити лишен слободе због незаконитог уласка уколико су испуњена два услова. Прво, странац мора без одлагања изразити намеру да поднесе захтев за азил и друго, странац мора, такође без одлагања, пружити образложење за свој незаконит улазак.

Остали странци који незаконито пређу државну границу могу за то бити кажњени, па и лишени слободе. Закон о граничној контроли квалификује као прекршај прелазак или покушај преласка државне границе изван граничног прелаза, изван радног времена на граничном прелазу или супротно намени граничног прелаза, као и прелаз или покушај прелаза без важеће путне или друге исправе (члан 71. став 1). Као прекршај се квалификује и незаконит улазак регулисан чланом 14. Закона о странцима. Ипак, за разлику од Закона о граничној контроли који за кршење правила о недозвољеном уласку предвиђа како новчану казну тако и лишење слободе, Закон о странцима предвиђа искључиво могућност изрицања новчане казне. Уколико је у питању недозвољен прелазак границе уз ношење оружја или употребу насиља, прелазак се, због повећаног степена опасности, може квалификовати као кривично дело предвиђено чланом 350. став 1. Кривичног законика Републике Србије^[1] за које је прописана казна затвора до једне године.

[1]“Сл. гласник РС“ бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016.