Ограничење слободе кретања миграната

Као мање интрузивну меру за обезбеђење доступности странца надлежном органу у циљу спровођења принудног удаљења, Закон о странцима у члану 93. предвиђа обавезни боравак у одређеном месту. Обавезни боравак подразумева боравак на одређеној адреси, уз обавезу странца да се јавља надлежном органу. Одређује се решењем надлежног органа у временском трајању до једне године, уз могућност продужења на још годину дана у зависности од постојања разлога због којих се обавезни боравак одређује. Против решења о одређивању обавезног боравка странац може да изјави жалбу у року од осам дана од дана пријема решења. О жалби одлучује Министарство унутрашњих послова, с тим што жалба не одлаже извршење решења. Против решења донетог у другом степену може се покренути управни спор.