Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС > Лишење слободе сходно члану 5 ЕКЉП и ограничења слободе кретања сходно члану 2 Протокола број 4 уз ЕКЉП > Уставне гарантије

Уставне гарантије у вези са лишењем слободе

Устав Републике Србије^[1] садржи неколико одредаба којима се штите право на слободу и безбедност и права која се гарантују лицу лишеном слободе. У члану 27. Устав прописује да свако има право на личну слободу и безбедност. За разлику од члана 5. Европске конвенције који у ставу 1, тачка ф, садржи основ за лишење слободе миграната, Устав Републике Србије у члану 27. то не чини јер се разлози за лишење слободе предвиђају законом, а не Уставом. Уставом се лична слобода и безбедност гарантују „свакоме”, што значи да мигранти и тражиоци азила уживају све гарантије које Устав пружа у контексту лишења слободе. Уставом је тако загарантовано право на обавештење о разлозима лишења слободе и другим правима, као и право да особа лишена слободе о томе обавести особу по свом избору. Оба права се морају остварити одмах и то на језику који особа лишена слободе разуме. Уставом се јемчи и право на оспоравање налога о лишењу слободе кроз право на жалбу надлежном суду, те се установљава обавеза суда да у хитном поступку одлучи о законитости лишења слободе. Устав регулише и материјалне гарантије које се тичу поступања с лицем лишеним слободе прописујући у члану 28. став 1. обавезу хуманог поступања, уз уважавање достојанство његове личности. Основне гарантије у погледу притвора лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело садржане су у члановима 30. и 31. Устава.

 

Члан 27. Устава Републике Србије :

 

„Свако има право на личну слободу и безбедност. Лишење слободе допуштено је само из разлога и у поступку који су предвиђени законом.

Лице које је лишено слободе од стране државног органа одмах се, на језику који разуме, обавештава о разлозима лишења слободе, о оптужби која му се ставља на терет као и о својим правима и има право да без одлагања о свом лишењу слободе обавести лице по свом избору.

Свако ко је лишен слободе има право жалбе суду, који је дужан да хитно одлучи о законитости лишења слободе и да нареди пуштање на слободу ако је лишење слободе било незаконито.

Казну која обухвата лишење слободе може изрећи само суд.”

 

[1]  „Сл. гласник РС“ бр. 98/2006.