Директива о враћању

Када је реч о положају миграната и тражилаца азила, случајеве у којима се притвор може користити ЕУ уређује одредбама садржаним у Директиви о враћању (Директива 2008/115/ЕЗ - о заједничким стандардима и поступцима држава чланица за враћање држављана трећих земаља с незаконитим боравком) и одредбама Директиве о условима прихвата (Директива 2013/33/ЕУ Европског парламента и Савета од 26. јуна 2013, у којој се утврђују стандарди за прихват подносилаца захтева за међународну заштиту). Док се Директива о враћању примењује на мигранте у мноштву различитих поступака враћања и самим тим се не ограничава на тражиоце азила и мигранте који имају потребу за међународном заштитом, дотле Директива о условима прихвата уређује примену мере притвора у односу на ту специфичну категорију, утврђујући више стандарде заштите који за њу важе.

Сагласно Директиви о враћању, коришћење мере притвора допуштено је само „како би се припремио повратак и/или спровео поступак враћања, посебно онда (a) када постоји опасност од бекства подносиоца захтева за азил или (б) када држављанин треће земље о коме је реч избегава или омета припрему поступка за враћање или удаљавање (removal)”. Тај притвор ради враћања подразумева јемства која се примењују на све мигранте, без обзира на њихове потребе за међународном заштитом, укључујући право да се према њима поступа уз поштовање достојанства, обавезу власти да размотре алтернативе притвору, као и обавезу да притвор траје најкраће могуће време и само дотле док трају аранжмани око враћања (Преамбула, тачка 17; члан 15. и 16). Ваљало би, међутим, указати на то да када постоје објективне препреке за извршење одлуке о враћању, притвор према Директиви о враћању може изузетно бити продужен до 18 месеци (почетни период од највише шест месеци и даље продужење за додатних 12 месеци) (члан 15. ставови 5. и 6). Посебна јемства имају малолетници и породице које се налазе у притвору (члан 17), и о томе ће бити више говора у посебном одељку овог текста.