Тражиоци азила у притвору

Тражиоци азила и људи који имају потребу за међународном заштитом могу се у различитим околностима наћи у ситуацији да им је ограничена општа слобода и слобода кретања. Мигранти с таквим потребама на плану заштите могу бити изложени дејству тих мера зато што се сматрају илегалним мигрантима или зато што њихове конкретне потребе и рањивост нису ваљано процењени.^[1] Тражиоци азила могу бити притворени одмах пошто кроче у земљу или касније, зависно од миграционих искустава која државе имају.

То може бити последица околности у којима су их државни органи лишили слободе, што се често догађа у контексту нереда на граничном прелазу, уз кратке законске рокове и неадекватна процесна јемства и информације које добију. У том контексту, поступање према мигрантским групама по кратком поступку може довести до тога да тражиоцима азила не буду дата ни средства ни време да изразе своје потребе за заштитом чим се за то укаже прилика. Међутим, тешкоће тражилаца азила које искрсавају када прелазе границу и улазе у неку земљу никада не би смеле да утичу на њихово право да изразе своје потребе за заштитом; та иста права морају бити обезбеђена и лицима која се налазе у притвору.

Разматрајући ту категорију миграната CPT (види одељак 1.2) саопштава да „тражиоци азила” нису лица која се налазе у „имиграционом притвору” иако то могу постати ако њихов захтев за азил буде одбијен и ако буде стављена ван снаге дозвола о њиховом боравку у земљи. Према томе, друга околност у којој лица која су затражила азил могу бити приведена и одведена у притвор јесте ситуација која наступи када захтев за азил буде одбијен.

Због тога што не постоје или што су сасвим ретки законити путеви да тражиоци азила стигну у неку земљу, њихов улазак је често незаконит, услед чега, без обзира на своје потребе за заштитом, они могу бити третирани као prima facie странци с незаконитим боравком и самим ти могу бити подвргнути.

[1] Мол, Нуала; Мередит, Кетрин, Азил и ЕКЉП (Mole, Nuala; Meredith, Catherine, Asylum and the [ECHR]), стр. 133.