Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - НАПРЕДНИ КУРС > Тражиоци азила у притвору > Став ЕУ

Одређивање притвора у случајевима у којима се ради о тражиоцима азила и лицима која су изразила потребу за међународном заштитом

С обзиром на суштинску различитост циљева којима се притвором тежи, притвор тражилаца азила према Директиви о условима прихвата управља се према начелу по коме земље чланице „не смеју да задрже лице само зато што је оно подносилац захтева за азил” (члан 8).

Као што је горе објашњено, у случајевима у којима се ради о тражиоцима азила притвор се одређује на различитим основама и њиме се тежи остваривању и других циљева поред оних који се користе у контексту поступака враћања: наиме, док се у том потоњем случају притвор одређује ради извршења одлуке о враћању, у првом случају постоји намера да се утврде потребе лица док оно не пређе у редован поступак за азил (Преамбула, тачке бр. 15, 16). Конкретно, Директивом о условима прихвата прописано је да је дозвољено одредити притвор тражиоцима азила из следећих разлога: (a) […] да се утврди или провери идентитет или држављанство тог лица; (б)[…] да се одреде они елементи на којима се заснива захтев за међународну заштиту, а који се без задржавања не могу прибавити, посебно онда када постоји опасност од бекства подносиоца захтева; (ц) […] да се одлучи […] о праву подносиоца захтева да уђе на територију државе; (e) када то захтевају разлози заштите „националне безбедности или јавног реда”; (ф) како би се спровело враћање сагласно члану 28. „Даблинске уредбе”^[1][члан 8. став 3(3)].

 

Треба јасно разликовати предмет по члану 8. став 3. тачка д, где Директива о условима повратка изричито признаје могућност да се тражиоцима азила одреди притвор „ради спровођења поступка враћања сагласно [Директиви о враћању]”, независно од потреба које су они изразили. То се може догодити ако захтев за азил садржи очигледно неприхватљиве елементе, као што су ситуације у којима држава може предочити доказе да је подносилац представке „већ имао могућност да приступи поступку за одобравање азила” и ако постоји „разуман основ” да се верује како је његов нови захтев за азил поднет „само да би се одложило или осујетило извршење одлуке о враћању”.

 

Директива о условима повратка такође уређује јемства која се дају тражиоцима азила у притвору (чланови 8−9), како у смислу материјалних јемстава и процесних правних лекова, тако и у смислу посебне заштите која се признаје рањивим тражиоцима азила (члан 11), о чему ће даље бити више речи у тематским одељцима који се на то односе.

 

[1] Види претходни Приручник, Четврто поглавље, стр. 176.