ЕСЉП је у неколико предмета разматрао специфична јемства на која тражиоци азила полажу право. У предмету С. Д. против Грчке,[1] ЕСЉП је нагласио да треба направити јасну разлику између тражилаца азила и других миграната, истичући да мере притвора које се одређују тражиоцима азила нису применљиве на лица која су починила кривична дела, већ на странце који су, често страхујући за сопствени живот, побегли из властите земље. Стога тражиоцима азила треба обезбедити широк спектар јемстава у складу с њиховим статусом, што надилази оно што се примењује на илегалне мигранте.[2] То је у складу с начелом некажњавања тражилаца азила и избеглица по Женевској конвенцији и с правилом по коме се само изузетно може прибећи мери притвора када је реч о тражиоцима азила.[3]
У предмету М. С. С. против Белгије и Грчке (Представка бр. 30696/09), ЕСЉП је закључио: [П]ритварање странаца, уз примену одговарајућих мера заштите тих лица, омогућено је државама чланицама у смислу испуњавања међународних обавеза, нарочито оних из Женевске конвенције и ЕКЉП, само ради спречавања незаконитог усељавања.[4]
У разним предметима ЕСЉП је разматрао стандарде који се примењују на захтеве за азил поднете у притворским центрима. У предмету С. К. против Русије (Представка бр. 52722/15), један сиријски држављанин који је осуђен за кривично дело, поднео је захтев за привремени азил у време боравка у притвору до извршења мере враћања, позивајући се на ризике с којима ће се суочити ако буде враћен у Алепо. У том случају, ЕСЉП је између осталог приметио да у контексту члана 5. став 1. [...] позитивно решење захтева за привремени азил може утицати на меру враћања тако што ће одложити њено извршење док траје тај привремени азил (став 114). Међутим, у конкретним околностима датог предмета, у време погоршања сиријске кризе, националним властима требало је да буде у довољној мери јасно […] да трансфер подносиоца представке није практично изводљив и да остају мали изгледи да се он спроведе, па су стога били дужни да размотре алтернативне мере.
У предмету С. К. против Русије, подносилац представке − сиријски држављанин који је поседовао исправну пословну визу за земљу, осуђен је за кривично дело и услед тога су судске власти одлучиле да му изрекну новчану казну и да наложе меру административног удаљења из земље. То је урађено ради очувања националне безбедности, избегавања ширења разних инфективних обољења, као што је инфекција вирусом ХИВ, туберкулоза и лепра, и да би се обезбедила оптимална равнотежа радних ресурса и да би се, што је приоритет, обезбедило запошљавање руских држављана... Подносилац представке који је смештен у притворски центар, где је требало да борави док не буде протеран, одатле је поднео захтев за привремени азил, позивајући се на актуелну кризу у Алепу и на опасност да, по повратку, буде присилно мобилисан у војне снаге. ЕСЉП је 2015. године, док је његов захтев за азил још био у разматрању, одредио привремене мере сагласно правилу 39. (Пословника ЕСЉП) како би зауставио враћање подносиоца представке, а пресуда је изречена 2017. године. ЕСЉП је у тој пресуди установио да је, између осталог, био прекршен члан 5. став 1. и став 4, будући да враћање подносиоца представке није могућно предвидети услед наставка конфликта у Сирији и чињенице да не постоји одговарајућа процедура која би омогућила да се преиспита одлука о притвору. |
[1] S. D. v. Greece, Представка бр. 53541/07, став 65.
[2] Saadi v. the United Kingdom, Представка бр. 13229/03, став 75, где се цитира Amuur v. France, Представка бр. 19776/92, став 43.
[3] УНХЦР, Ревидиране смернице о применљивим критеријумима и стандардима у вези с притвором тражилаца азила (Revised Guidelines on Applicable Criteria and Standards relating to the Detention of Asylum-Seekers), 26. фебруар 1999, Смернице 2. и 3; Комесар за људска права, „Државе не смеју да кажњавају тражиоце азила” (Commissioner for Human Rights, “States should not impose penalties on arriving asylum-seekers”), 17. март 2008.
[4] ЕКЉП, Основне чињенице о мигрантима у притвору (ECHR Factsheet on Migrants in Detention) на: http://www.echr.coe.int/Documents/FS_Migrants_detention_ENG.pdf